Dobro došli, gost
Korisničko ime Lozinka: Zapamti me

Inovativni načini dobijanja struje
(1 pregleda) (1) gost

TEMA: Inovativni načini dobijanja struje

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 2 godina, 7 meseci #4254

  • Nikolic
  • VAN MREŽE
  • Moderator
  • Poruka: 795
  • Karma: 75
Polako Nesho, nije sve tako crno-belo.

1. Biodizel utječe na pojačanu sječu prašuma.
Sa ovim se moram složiti. Upravo soja najviše uništava prašume.

2. količine pesticida i herbicida koje se koriste na ovakvim usjevima veće su od količine koje se upotrebljavaju u klasičnom uzgoju.
I sa ovim se moram složiti. Intenzivna industrijska proizvodnja uzima svoj danak.

3. Povećanje površina zasijanih reprouljaricama za biodizel dovesti će do poskupljenja hrane. No prije toga poskupjeti će jestivo ulje.
Na žalost, i ovo je istinito. U ekonomiji zasnovanoj na resursima ne bi bilo, ali danas jeste.

4. Tijekom proizvodnje biodizela koristi se metanol koji se dobiva iz nafte.
Tačno je jedino ukoliko se metanol ne dobija iz obnovljivih izvora, a to je sudeći po Vikipediji izvodljivo suvom destilacijom drveta.

In addition, mature technologies available for biomass gasification are being used for methanol production. For instance, woody biomass can be gasified to water gas (a hydrogen-rich syngas), by introducing a blast of steam in a blast furnace. The water-gas / syngas can then be synthesized to methanol using standard methods. The net process is carbon neutral, since the CO2 byproduct is required to produce biomass via photosynthesis.

studija koja kaže: za proizvodnju biodizela, etanola i sl. biogoriva utroši se više energije nego što se na kraju dobije.
Sledećih pet tačaka je ključno u Kornelovoj studiji:

za etanol:
1. corn requires 29 percent more fossil energy than the fuel produced;
2. switch grass requires 45 percent more fossil energy than the fuel produced;
3. wood biomass requires 57 percent more fossil energy than the fuel produced.

za biodizel
4. soybean plants requires 27 percent more fossil energy than the fuel produced, and
5. sunflower plants requires 118 percent more fossil energy than the fuel produced.

Sve se zasnivaju na pretpostavci da je za uzgoj korišćena energija iz fosilnih goriva. Iako bi za kukuruz, suncokret ili uljanu repicu trebalo proći dva (ili više) puta preko njive mehanizacijom, takva pretpostavka nema, ili ima veoma malo osnova za travu ili drvnu masu (kojoj je za rast potrebno više godina). Lično me takvi stavovi neverovatno asociraju na tvrdnje da se na proizvodnju solarnih panela potroši više električne energije nego što se njima dobije. Ono što se zaboravlja naglasiti je da se ta energija može dobiti od (već proizvedenih) solarnih panela, kao i da je rok trajanja solarnih panela oko 100 godina! Bilo bi nepraktično proizvoditi biodizel i istovremeno kupovati mineralni dizel. Boldovane stavke nisu od značaja za travu i drvnu masu, dok ostale mogu koristiti (proizvedeni) biodizel i etanol kao osnovni energent.

In assessing inputs, the researchers considered such factors as the energy used in producing the crop (including production of pesticides and fertilizer, running farm machinery and irrigating, grinding and transporting the crop) and in fermenting/distilling the ethanol from the water mix.

Postavlja se naravno pitanje efikasnosti, da li se utroši više energije nego što se proizvede, međutim lično smatram da razvoj tehnologije može rešiti većinu problema prilikom proizvodnje. Na primer, za destilaciju etanola može se koristiti toplotna energija sunca, i tim postupkom bi se povećao procenat dobijenog goriva, obzirom da se jedan njegov deo ne bi trošio za zagrevanje kotla.

Iako je u ekonomiji sve moguće, malo su mi čudni rezultati istraživanja. Ukoliko se zaista utroši više energije nego što se dobije, kako im se onda uopšte to isplati? Gde je ekonomska računica?

Oba sajta fokusirala su se na namenski uzgoj biomase za industrijsku proizvodnju, međutim niko ne pominje biomasu preostalu nakon orezivanja voća i vinograda, branja kukuruza i pšenice ili otpada hrane.

Po ličnom mišljenju, smatram da se naftna industrija opire svakoj nezavisnosti od njihovih proizvoda, makar i u vidu ovakve konkurencije.


Da pređem na mitove.

Reality check #1: Although everyone knows that biodiesel pollutes the air less than conventional diesel, almost no one knows that a car running on soybean-based biodiesel pollutes the air worse than one running on gasoline.

U pravu je. Biodizel zaista zagađuje vazduh više od benzina. Jedini problem ovde je širina pogleda. Naime, benzin je neobnovljivo, a biodizel obnovljivo gorivo. Benzin će jednog dana nestati, dok se biodizel može uzgajati. Međutim, ono što je najbitnije je da biljke koje se koriste za proizvodnju čvrstih, tečnih i gasovitih goriva tokom svog rasta upiju iz atmosfere istu količinu štetnih gasova koju kasnije ispuštaju prilikom sagorevanja, tako da je (naravno na globalnom nivou) njihov efekat ekološki neutralan. Rudnicima i naftnim poljima iz akumulacija u kojima su ovi gasovi zarobljeni "čupa" se ogromna količina goriva, tako da prilikom njihovog sagorevanja na globalnom nivou raste procenat gasova koji povećavaju efekat staklene bašte. Iz istog razloga neodržive su tačke 3 i 4.

Čak i kada bi biljke vremenom same od sebe propale, procesom truljenja u atmosferu bi se ponovo ispustili zarobljeni štetni gasovi. Stoga biomasa (i njeni proizvodi) jeste ekološki energent na globalnom nivou. E sada, niko ne bi želeo da mu baš pored kuće bude toplana koja koncentrisano ispušta neizbežne štetne gasove, ali u globalu koliko biljka prikupi štetnih gasova, toliko i otpusti.


Druga, peta, sedma, deveta, deseta, jedanaesta, dvanaesta, trinaesta i sedamnaesta tačka se odnose na intenzivnu industrijsku proizvodnju i stoga jesu ispravne, ali ne moraju biti od značaja ukoliko se za proizvodnju tečnog goriva koriste otpadne materije.

Šesta jednostavno nije preterano bitna. Naravno da izduvni gasovi nikada ne mirišu prijatno, ali na globalnom nivou je daleko bitnije da ne doprinose globalnom zagrevanju.

Osma na žalost jeste ispravna. Da bi se otpad organizovao, neophodno ga je najpre organizovano prikupiti. U Venus gradu ovaj problem ne bi postojao, ali danas je to sasvim druga priča. Dobra stvar je što bi se čak i danas mogla napraviti statistika kod poljoprivrednih proizvođača, pa ići i prikupljati otpad od jednog do drugog, neposredno nakon npr. rezanja voća.

Četrnaesta, petnaesta i šesnaesta su odlične, ali ne za Srbiju u kojoj jednostavno nemamo mnogo izbora usled ograničenih resursa.


Možda sam pogrešio što se iz slike sa uljaricama kod biodizela može zaključiti da sam se fokusirao na industrijsku, a ne na individualnu proizvodnju goriva iz biomase. Nije mi to bila namera. Zbog toga sam i postavio linkove ka preradi jestivog ulja i "kućnoj" proizvodnji etanola, iako usled obilja korisnih informacija (i srpskog jezika) nisam želeo da izbegnem stručne radove. Mislim da bi informacije koje sam ovde izneo mogle da podstaknu individualne poljoprivredne proizvođače na sopstvenu proizvodnju goriva, obzirom da već imaju dovoljno energenata. Koliko se sećam, pre oko 3 godine uljare nisu htele da im otkupljuju suncokret! Ovim bi i u takvoj situaciji mogli da ga iskoriste.
Poslednja izmena: pre 2 godina, 7 meseci od Nikolic.
Zahvalnici: Nesha68

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 2 godina, 7 meseci #4255

  • Nesha68
  • VAN MREŽE
  • Platinum Boarder
  • Poruka: 750
  • Karma: 79
Nikolic napisao/la:
Polako Nesho, nije sve tako crno-belo.

Nije sve ni šareno po pitanju biodizela. Usudio bih se čak reći da nije uopšte šareno.

Nikolic napisao/la:
Ono što se zaboravlja naglasiti je da se ta energija može dobiti od (već proizvedenih) solarnih panela

Kakva je poenta koristiti solarnu energiju za proizvodnju biodizela, kada se struja direktno može skladištiti u akumulatorima (za auta, ali i za centrale)?

Koliko se meni čini , Venus projekat se zalaže za najbolja moguća rešenja i za implementaciju najrazvijenijih i najsavremenijih tehnologija poznatih čovečanstvu; za otklanjanje i skidanje svih sadašnjih finansijskih ograničenja u tome, a ne za bilo kakve zakrpe.

Spaljivanje biodizela za transport ne smatram baš najsavremenijim rešenjem i najboljom mogućom tehnologijom. Postoje znatno bolja rešenja od toga, i to čak sa domaćih prostora; električni automobil + baterija bez opasnih sastojaka i tekućina, sa mogućnošću 100% reciklaže. O ETT sistemu transporta neću ni govoriti. Ne smemo zaboraviti koliko se nafte i ostalih resursa troši na izgradnju i održavanje svih asfaltnih puteva u svetu. Isto tako, svake godine u svetu se potroši 4 miliona tona prirodne gume (krče se prirodne šume za plantaže kaučuka) i 7 miliona veštačke. Oko 70% proizvedene gume ide za automobilsku industriju.

Spaljivanje biodizela za proizvodnju struje takođe nam nije potrebno, jer imamo solarnu energiju, energiju vetra , hidroenergiju, geotermalnu, hladnu fuziju itd.

Nikolic napisao/la:
za Srbiju u kojoj jednostavno nemamo mnogo izbora usled ograničenih resursa

Imaju naši prostori sasvim dovoljno energije sunca, vetra, hidroenergije i geotermalne da sebe snabdevaju sa dovoljno struje. Samo se trebamo organizovati i potrebna nam je jasna vizija, a ne da svako vuče na svoju stranu i kako mu se prohte.

Takođe se treba rešiti i problem rasipništva i potrošnje u društvu.

Nikolic napisao/la:
Ukoliko se zaista utroši više energije nego što se dobije, kako im se onda uopšte to isplati? Gde je ekonomska računica?

Ekonomska računica je u ogromnim državnim subvencijama koje se isplaćuju direktno kompanijama, a subvencije se opet pune novcem građana preko poreza.

Isto kao i sa subvencijama za hranu:
www.economy.rs/vesti/18137/Evropska-unij...emlje-u-razvoju.html
www.seebiz.eu/slobodna-trgovina-na-relac...vise-gladi/ar-26258/

I u svemu ostalom.

In California, it takes 3,400 gallons of (heavily subsidised) water to grow a dollar’s-worth of sugar beet.

The problem is simple. Timber from federal lands is sold for less than the cost of preparing that timber for sale—a net difference of $195m in 1995. And timber companies pay less for building roads to get to timber stands than the cost of building them. As with all kinds of under-pricing, the result is over-use: trees get felled that would not be worth cutting anywhere else, in areas that are often pristine and better off without roads or logging.

Izvor

U vezi sa ovim, mogu preporučiti knjigu: “The Subsidy Scandal: How Your Government Wastes Your Money to Wreck Your Environment”.

Governments spend trillions every year on subsidies to a whole host of industries, ranging from agriculture to mining, energy to transport. Subsidies are supposed to contribute to the public good, but do they? In the vast majority of cases, the money, much of it derived from public taxes, is not merely wasted, it is used to wreck the environment. All too often, subsidies go to those who least need them -- frequently to corporations and special interest groups which recycle some of the funds to support the politicians who keep the subsidies going.
„Izaberite posao koji volite, pa u životu nećete morati raditi ni dana.“ – Konfučije.
Zahvalnici: Nikolic

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 2 godina, 7 meseci #4257

  • munja
  • VAN MREŽE
  • Gold Boarder
  • Poruka: 186
  • Karma: 11
Ovog puta se u potpunosti slazem sa Nesha68-om.Zasto da uzgajamo biljke koje sluze za ishranu radi dobijanja prljave energije.I nije tacno da se ispusti onoliko ugljendioksida u atmosveru ,prilikom sagorevanja biodizela,koliko ga predhodno biljke ,od kojih je napravljen biodizel izvuku iz atmosfere.Jer biljke izvlace hranjlive materije i iz zemlje koje nisu u elementarnom obliku vec,su neke, kao jedinjenja sa ugljenikom,tako da se i taj ugljenik prilikom sagorevanja ispusta u atmosveru kao ugljen dioksid.A i ono sto je najbitnije krce se sume koje najvise otsranjuju ugljendioksid iz atmosvere,tako da nikako ne moze da se kaze da se uzgajanjem biljaka radi proizvodnje biodizela ne povecava ugljendioksid u atmosferi.Prosto i jednostavno narusava se eko sistem,dovoljno je narusen intezivnom proizvodnjom hrane,zasto jos vise da se narusava.

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 2 godina, 7 meseci #4258

  • Nikolic
  • VAN MREŽE
  • Moderator
  • Poruka: 795
  • Karma: 75
Kakva je poenta koristiti solarnu energiju za proizvodnju biodizela, kada se struja direktno može skladištiti u akumulatorima (za auta, ali i za centrale)?

Koliko se meni čini , Venus projekat se zalaže za najbolja moguća rešenja i za implementaciju najrazvijenijih i najsavremenijih tehnologija poznatih čovečanstvu; za otklanjanje i skidanje svih sadašnjih finansijskih ograničenja u tome, a ne za bilo kakve zakrpe.

Solarnu energiju sam pomenuo radi analognog poređenja argumenata "protivnika solarnih fotonaponskih panela" sa "protivnicima biodizela i bioetanola". U kasnijoj rečenici sam pojasnio na šta sam mislio "Bilo bi nepraktično proizvoditi biodizel i istovremeno kupovati mineralni dizel."

Poenta je što je biodizel i etanol moguće već danas proizvoditi u Srbiji, u većem broju seoskih domaćinstava koja imaju mogučnosti i uz relativno niske izdatke za "postrojenja za preradu", što se za "najbolje od najboljih tehnologija" ne može reći.

Danas ne živimo u Venus svetu, već u monetarnom sistemu. Kada sam rekao da "nemamo mnogo izbora usled ograničenih resursa" mislio sam pre svega na novčane resurse. Tehnologija za "spaljivanje biodizela za proizvodnju struje" postoji u Srbiji u bilo kojoj prodavnici elektroagregata, čak i na vašarima, i mislim da je daleko praktičnija od spaljivanja mineralnih goriva za istu namenu, kakva se trenutno koristi u toplanama i termoelektranama, iz više razloga, od kojih je rekao bih najprivlačnija mogućnost potpune energetske nezavisnosti seoskih domaćinstava.

Preko leta su naravno solarni termalni i fotonaponski paneli u kombinaciji sa trakcionim akumulatorima najpraktičniji za ovu svrhu. Međutim, preko zime jednostavno nikada nema dovoljno sunca. Kako solarna instalacija ne bi bila preskupa usled predimenzionisanja, i kako bi se postigla dovoljna akumulacija energije tako da i preko zime domaćinstva mogu uvek imati dovoljno energije, moguće je u zimskom periodu koristiti kogeneratorski režim (istovremeno dobijanje toplotne i električne energije kojim bi se povremeno dopunjivali akumulatori) uz jednu vrstu goriva (čvrsto, tečno ili gasovito). Sudeći po Home Power časopisu ovo je najčešći oblik potpune elektroenergetske nezavisnosti.

Iako je zadnjih godina postignut veliki pomak u efikasnijem korišćenju toplotne energije iz čvrstih goriva, njeno korišćenje za dobijanje električne energije je od značaja jedino u velikim postrojenjima, zbog problema sa preciznom regulacijom temperature. Za manja, kućna postrojenja, tečna i gasna goriva pružaju najbolje karakteristike uz najmanju cenu investicije i najmanje naknadno angažovanje. Ipak su u pitanju na neki način "koncentrisana goriva", samim tim im je potrebno manje prostora za skladištenje i karakteristike im ne zavise od npr. vlažnosti vazduha ili temperature na kojoj se skladište.

Ekonomska računica je u ogromnim državnim subvencijama koje se isplaćuju direktno kompanijama, a subvencije se opet pune novcem građana preko poreza.

Hm! U pravu ste. Nisam o ovome razmišljao.


Munjo, možda iz prvog posta sa biodizelom to tako ne izgleda, ali naknadno sam pojasnio "Oba sajta fokusirala su se na namenski uzgoj biomase za industrijsku proizvodnju, međutim niko ne pominje biomasu preostalu nakon orezivanja voća i vinograda, branja kukuruza i pšenice ili otpada hrane.". Čak se i postojeće šume mogu koristiti za proizvodnju etanola, uz poštovanje njihovog godišnjeg prirasta, čime se ne ne mora narušavati postojeći ekosistem, a opet se može dobiti energija.

Jer biljke izvlace hranjlive materije i iz zemlje koje nisu u elementarnom obliku vec,su neke, kao jedinjenja sa ugljenikom,tako da se i taj ugljenik prilikom sagorevanja ispusta u atmosveru kao ugljen dioksid.

Tehnologijom filtriranja izduvnih gasova (za šta čak i kod nas imamo stručnjake) ove materije mogu se efikasno "uhvatiti" i kasnije koristiti npr. kao ekološko đubrivo. Kod manjih postrojenja bi to bilo daleko lakše (i jeftinije) postići nego kod velikih, pogotovu sa kogeneracijom (preuzimanjem toplotne energije iz izduvnih gasova).

Osim toga, šta je više ekološki, uzimati štetne materije neposredno sa površine zemlje ili sa par kilometara ispod njene unutrašnjosti? Koristiti biodizel, etanol ili drvni gas za dobijanje sopstvene električne i toplotne energije odmah tu gde je potrebna, bez ikakvih gubitaka prilikom njenog prenosa ili ložiti peć ili kotao na drva (ili još gore dobijati toplotnu energiju iz toplane sa mineralnim gorivima) i dobijati struju proizvedenu čak u termoelektrani u Obrenovcu iz mineralnih goriva?

Da se razumemo, naravno da ova goriva nisu savršena. Daleko su od toga. Uzimate štetne materije iz šume i ispuštate ih (filtriranje koliko god bilo dobro nikada nije stoprocentno) u blizini svog domaćinstva. Ipak, tehnologija za njihovo dobijanje i naknadnu proizvodnju električne i toplotne energije je dovoljno jeftina da bi mogla biti čak i ekonomski isplativa, pored očiglednih ekoloških koristi na globalnom nivou.
Poslednja izmena: pre 2 godina, 7 meseci od Nikolic.

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 2 godina, 4 meseci #4643

  • Nikolic
  • VAN MREŽE
  • Moderator
  • Poruka: 795
  • Karma: 75
Biogas

Iako sam svojevremeno ovde pisao o proizvodnji biodizela, bioetanola i drvnog gasa, "promakla" mi je proizvodnja biogasa procesom anaerobne digestije, odnosno fermentacije. O čemu se radi? To je ista pojava koja se može primetiti u barama i močvarama, pri izlasku mehurića na površinu vode ili pri varenju hrane, pri čemu se se bez prisustva kiseonika pod dejstvom mikroorganizama dobija "biogas", nimalo prijatnog mirisa.

OPREZ biogas je zapaljiv, a pri većim pritiscima i temperaturama može biti eksplozivan.


Sistemi kućnih anaerobnih digestora se intenzivno koriste u Indiji za dobijanje gasa za pogon motornih vozila, a industrijskih u Nemačkoj za dobijanje električne i toplotne energije i/ili hlađenje. U Srbiji nisu poznati, međutim načuo sam da bi uskoro trebala da se otvori prva privatna elektrana na biogas dobijen anaerobnom digestacijom stajnjaka u mlekari Lazar u Blacu, pored Prokuplja. Upotrebom anaerobnih digestora u stočarstvu bi se značajno mogao smanjiti efekat globalnog zagrevanja, obzirom da je metan iz stajnjaka oko 20 puta štetniji po ozonski omotač od ugljen-dioksida, i da je stočarstvo drugi na svetu uzročnik globalnog zagrevanja (prvi je industrija, a treći saobraćaj). Biogas se može dobijati i iz deponija smeća, zabadanjem šupljih (i pri dnu izbušenih) cevi u deponije.

Kao polazna vrednost za ovaj proračun služi podatak da po toni komunalnog smeća nastaje u vremenu od 20 godina prosečno 200Nm3 deponijskog gasa. Za godišnju količinu od 50.000 tona (grad od 150.000 stanovnika) i vreme punjenja deponije od 20 godina na deponiji bi nastalo 200 miliona kubnih metara deponijskog gasa. Proizvedena količina struje pokriva potrebe 2.500 porodičnih kuća. Sa ovom proizvodnjom električne energije, štedi se u jednoj elektrani na lignit oko 18.000 tona lignita. Na ovaj način se 300 Nm3/h metana sadržanog u deponijskom gasu (odn. 300 x 0.718 = 215kg/h) ne predaje u atmosferu, što je važan ekološki aspekt primene gasnih motora u očuvanju ozonskog omotača (jedna tona metana ima negativno dejstvo na ozonski omotač i klimu kao 21 tona ugljen-dioksida).
Izvor:

Biogas po svojoj klasifikaciji spada u obnovljive izvore energije, obzirom da ne doprinosi povećanju globalnog zagrevanja. Naprotiv. Organski ostaci nakon fermentacije mogu se koristiti kao kvalitetno ekološko đubrivo, čime se dodatno smanjuje zagađenje životne sredine i zavisnost od naftnih derivata.

Nakon izučavanja sistema anaerobne fermentacije, gotovo da sam siguran da je Žak Fresko imao na umu za prečišćavanje kanalizacije i reciklažu organskog otpada. Ovo dokazuje kako holistički pristup dizajniranju grada može imati ogromne posledice, obzirom da je u današnjim gradovima svako specijalizacijom zadužen za svoj sektor, pa tako direkciju za urbanizam ne interesuju problemi elektrodistribucije, elektrodistribuciju problemi kanalizacije, a kanalizaciju problemi JKP-a iako bi međusobnom saradnjom sve organizacije mogle ostvariti značajnu ekološku i ekonomsku korist.

Obzirom da me je ova tema zainteresovala, rešio sam da u praksi, na minijaturnom eksperimentalnom modelu ispitam mogućnost dobijanja biogasa fermentacijom. Više o tome u okviru tima za inovacije.


Više informacija:
Vikipedija engleski
Biogas postrojenja (na srpskom)
Kako se dobija biogas (YouTube engleski, 10min)
Struja (650W) iz kućnog smeća (YouTube engleski, 6min)
Poslednja izmena: pre 2 godina, 4 meseci od Nikolic.

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 2 godina, 1 mesec #5556

  • Nikolic
  • VAN MREŽE
  • Moderator
  • Poruka: 795
  • Karma: 75
Ranije je ovde već pisano o zmajevima sa turbinama za proizvodnju električne energije. Ovaj sistem je u međuvremenu dodatno unapređen.



Jedna turbina nalazi se u zmaju i konvertuje kinetičku energiju vetra, a druga na zemlji iskorišćava kretanje (levo-desno, gore-dole) zmaja. Na ovaj način se postiže 10% povećanja stepena iskorišćenja.

Nasin prototip ima raspon krila od 3m, a ista agencija trenutno traži dozvolu za njihovo testiranje na visinama od 600m. NASA planira ove sisteme ne samo na Zemlji, već i na Marsu i drugim planetama. Atmosfera Marsa je veoma zahvalna za ove sisteme, obzirom da tokom oluja vetar može dostići brzinu od neverovatnih 150.000km/S (polovina brzine svetlosti - izvor Svijet progonjen demonima Karl Segana).

Izvor:
Zahvalnici: Nesha68

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 1 godinu, 12 meseci #5629

  • Nikolic
  • VAN MREŽE
  • Moderator
  • Poruka: 795
  • Karma: 75
U prosečnom domaćinstvu najveći "izdatak" ne predstavlja električna, već toplotna energija. Konvertori hemijske u toplotnu energiju (popularno nazvani - šporeti) se mogu "poređati" po stepenu iskorišćenja. Na žalost, većina proizvođača šporeta nema neophodna znanja, instrumente, a ni motiv za merenje efikasnosti sagorevanja goriva.

Da bi se hemijska energija sagorevanjem pretvorila u toplotnu, neophodno je ispuniti tri uslova:
1. Dozirati gorivo
2. Dozirati kiseonik
3. Održavati temperaturu sagorevanja.

Naravno, bilo koji šporet zadovoljava sve ove uslove, ali razlika je u tome što neki to rade bolje, a neki lošije. Razlika može biti kao između tenka i Ferarija.

Ukoliko postoji način za precizno upravljanje svim ovim parametrima, efikasnost sagorevanja se može drastično poboljšati.

Zahvalnici: Nesha68

Odg: Inovativni načini dobijanja struje pre 1 godinu, 8 meseci #6317

  • Nesha68
  • VAN MREŽE
  • Platinum Boarder
  • Poruka: 750
  • Karma: 79
Lampa koju napaja gravitacija! (VIDEO)

Prirodna sila ovog tipa zaista predstavlja neočekivani izvor energije. Sve dok svakih pola sata resetujete težinu, možete imati kontinuirani izvor svetlosti bez ikakvog utroška struje ili baterija.


U mnogim ruralnim delovima sveta lampe na kerozin i dalje su mnogima jedini izvor svetlosti u mračnim noćima, ali su one loše i za zdravlje ljudi i za životnu sredinu. Jedna nova kompanija, međutim, nudi jedno “zeleno” rešenje koje radi koristeći jednu svima dostupni silu koje ima u izobilju: gravitaciju.

Ovaj izum, koji se zove “GravityLight”, odnosno “gravitaciono svetlo”, radi upravo ono što ime sugeriše: daruje svetlo koristeći silu gravitacije.

Dok prikačeni teg pada, sa sobom vuče žicu koja pokreće dinamo koji konvertuje energiju tega u energiju koja napaja sijalicu.

Teg može biti podešen za svega nekoliko sekundi, a dok se polako kreće ka zemlji generiše dovoljno energije za polučasovno osvetljavanje prostorije. Potrebno je samo da resetujete teg svakih 30 minuta.

Cena ovog proizvoda biće manja od deset dolara, što će ga učiniti ekonomičnim načinom da se osvetle domovi širom sveta.

Pogledajte video-snimak:



Izvor
„Izaberite posao koji volite, pa u životu nećete morati raditi ni dana.“ – Konfučije.
Zahvalnici: kominko.ns
Vreme za pravljenje stranice: 0.43 sekundi

Zeitgeist Srbija

E-pošta: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

www.zeitgeistsrbija.org