Cilj pokreta

Cilj

Kraj jedne ere:

Naša namera je da obnovimo svest o fundamentalnim potrebama i životnoj sredini, da skrenemo pažnju na najnovija razumevanja toga ko smo i šta smo, da nauka, priroda i tehnologija (a ne religija, politika i novac) strukturno i spiritualno određuju naš lični i civilizacijski napredak. Vreme je da prepoznamo da bi primena tih novih razumevanja i prirodnih zakonitosti u svakodnevnom životu i institucijama, dovela do stalnog razvoja života na zemlji u pozitivnom smeru. Negativne društvene posledice, kao što su socijalna raslojenost, rat, predrasude, elitizam i kriminal, bi se stalno smanjivale, i idealno, na kraju potpuno nestale iz spektra ljudskog ponašanja.

Ovu mogućnost mnogi ljudi teško uzimaju u obzir, pošto nam društvo nameće da mislimo da su kriminal, korupcija i nepoštenje "neminovni" i da će uvek postojati ljudi koji će hteti da zloupotrebe, povrede i iskoriste druge. Religija je najveći promoter ove propagande, pošto podela na "nas i njih", "dobre i zle" podržava ovu lažnu pretpostavku.

Realnost je da živimo u društvu koje stvara Nestašicu. Posledica toga je osećaj da ljudi treba da se zaštite da bi opstali, pa makar i varanjem i kradjom. Zaključak našeg istraživanja je da je Oskudica jedan od osnovnih uzroka nenormalnog ljudskog ponašanja i da vodi stvaranju složenih oblika neuroze. Kada pogledamo statistike o zloupotrebi droge, kriminalu i zatvorenicima, dolazimo do zaključka da su siromaštvo i nezdravi socijalni uslovi ugradjeni u životno iskustvo ljudi devijantnog ponašanja.

Ljudska bića nisu ni dobra ni loša, ona su samo skup životnih iskustava koja se stalno menjaju. "Kvalitet" ljudskog bića (ako postoji tako nešto) je direktno povezan sa sistemima vrednosti kojima je ono izloženo.

Ova činjenica se grubo previđa i ljudi danas primitivno misle da su konkurencija, pohlepa i korupcija "prirodna" ljudska ponašanja. Zbog toga je opšteprihvaćeno da su zatvori, policija i hijerarhija na svim nivoima kontrole neophodni da bi društvo moglo da reši ove "tendencije". Ovo je potpuno pogrešno i nelogično.

Da bismo suštinski promenili stvari na bolje, moramo da rešavamo problem u korenu. Postojeći društveni sistem "kažnjavanja" je zastareo, nehuman i kontraproduktivan. Za serijske ubice većina ljudi zahteva smrtnu kaznu. Društvo koje ima zdrav način razmišljanja i razume šta smo i kako je naš vrednosni sistem stvoren, probalo bi da otkrije razlog ovakvog nasilnog ponašanja. Ta informacija bi onda bila prosleđena istraživačkom centru, koji bi razmotrio kako da se pomoću obrazovanja ubuduće spreči ovakvo ponašanje.

Vreme je da prestanemo sa krpljenjem i počnemo da primenjujemo novi socijalni pristup koji prati nivo današnjih saznanja. Na žalost, savremeno društvo je velikim delom zasnovano na zastarelim rešenjima i sujevernim sklonostima i odlukama.

Vrlo je važno naglasiti da ovo nije utopija, niti konačno rešenje. Svi dokazi upućuju na to da postoji stalna promena na svim nivoima. Naše lične svakodnevne aktivnosti su ono što uobličava i održava sadašnje društvene sisteme, ali je je društvena sredina ta koja kreira naše mogućnosti i poglede na svet. Zbog toga će prava promena nastupiti ne samo kao posledica promena ličnih stavova i odluka, nego istovremeno mora da se promeni socijalna struktura koja utiče na naše razumevanje i odluke.

Elitne sisteme moći na duže staze malo pogađaju tradicionalni protesti i politički pokreti. Moramo da se pomerimo van tih ustaljenih načina pobune i počnemo da koristimo mnogo jače oružje:
Treba da prestanimo da podržavamo sistem i počnemo da promovišemo znanje, mir, jedinstvo i saosećanje. Ne možemo "da se borimo protiv sistema". Mržnja, bes i ratni mentalitet su neefikasni, pošto podržavaju ista sredstva koja korumpirani i ustoličeni sistem koristi da održi kontrolu.

Degeneracija i Paraliza:

Važno je da razumemo da svi sistemi iz nečega Proizilaze i da se konstantno razvijaju, da smo Simbiotički povezani sa prirodom i jedni sa drugima na najjednostavniji, ali i najdublji način. Kada shvatimo da je naš lični integritet tačno onoliki koliki je integritet društva u kome živimo, videćemo koliko je prevaziđen i neadekvatan naš socijalni poredak i da je njegovo održavanje uzrok nestabilnosti u društvu. Monetarni Sistem je, na primer, dugo smatran pozitivnom silom u društvu koja proizvodi podsticaj i napredak, a u stvarnosti je postao sredstvo podele i totalitarne kontrole.

To je krajnji oblik doktrine "zavadi pa vladaj", pošto su u njenom korenu pretpostavke da: 1) moramo da se borimo jedni protiv drugih da bismo preživeli 2) ljudi moraju da imaju nagradni "podsticaj" da bi bilo šta radili.

Što se tiče pretpostavke da moramo da se borimo jedni protiv drugih da bismo preživeli, to je karakteristika konkurentskog društva koje se zasniva na mentalitetu "mi protiv njih" i time garantuje korupciju na svim nivoima. Mnogi tvrde da je "sistem slobodne trgovine" dobar, ali je on u modernom društvu izopačen zbog loše politike, pristrasnosti, spašavanja propalih privrednih subjekata... Oni smatraju da će sve biti dobro samo ako pustimo slobodnu trgovinu da procveta. Ipak, ovo što se dešava danas JE upravo posledica Slobodnog tržišta i svih njegovih prednosti i mana. Nikakvi zakoni ne sprečavaju trgovinu iznutra, dogovore, monopol, zloupotrebe, zagađenje, planiranu zastarelost... To je ono što konkurentski sistem sigurno proizvodi, jer se zasniva na iskorišćavanju drugih zbog profita. Tačka.

Moramo da započnemo prelaz od ovih ugnjetačkih ideala i da krenemo ka sistemu "dizajniranom" da podržava ljudska bića, umesto što ih primorava da se bore da bi preživeli. Druga pretpostavka (da ljudima treba nagradni podsticaj da bi bilo šta radili) je tužno i neverovatno negativno shvatanje naše vrste. Apsurdno je pretpostaviti da osoba mora da bude "strukturalno motivisana" ili "naterana" da bi nešto radila. Setite se vremena kada ste bili dete i niste znali šta je novac. Igrali ste se, bili radoznali i radili svašta. Zbog čega? Zato što ste hteli da ih radite. Ipak, kako to ide u našem sistemu, vremenom su prirodna radoznalost i motivacija otrgnuti od ljudi, jer su oni primorani da se prilagode specijalizovanom i unapred definisanom sistemu rada da bi preživeli. Ova prisilna obaveza često stvara prirodnu pobunu u ljudima. Tako je i stvorena podela između "slobodnog" i "radnog" vremena. Oni koji podržavaju monetarni sistem (i tvrde da je on podsticajan), ne shvataju ovo i veruju da je lenjost urođena. U novom društvu ljudi bi pratili svoja interesovanja i ne bi radili da bi bili "plaćeni", već da bi svojim doprinosom pomogli i sebi i drugima. Nagrada bi bila dobrobit duštva, a ono bi zauzvrat povećavalo lično blagostanje svakoga od nas. To više stanje svesti je ono što pokušavamo da dosegnemo.

Važno je da razumemo da naš svet vodi mala grupa ljudi na visokim pozicijama u najdominantnijim institucijama u društvu - Poslovnom i Finansijskom sektoru. Vlada je u dosluhu sa korporacijama i bankama. Novac je krv sistema, a u stvari je samo iluzija koja ne koristi društvu, već služi kao sredstvo manipulisanja, elitizma, kriminala, rata i socijalnih podela.

Istovremeno, pojedinci su naučeni da se samo "ispravnim" ponašanjem stiču ljudske vrednosti. "Ispravnost" je direktno povezana sa preovlađujućim društvenim vrednostima, pa se oni koji ih prihvataju i podržavaju smatraju "normalnima", dok se oni koji se sa njima ne slažu smatraju "čudacima" ili čak "nenormalnima". Bilo da je u pitanju načelo jedinstvene socijalne tradicije ili usaglašavanje sa prihvaćenom religijom, u osnovi je ovo Intelektualni Materijalizam.

Kad shvatimo da se znanje, pa samim tim i sve institucije, konstantno razvijaju, vidimo da je pogrešan svaki vrednosni sistem koji tvrdi da sve "zna" i ne dozvoljava protivurečenje. Religija, koja se temelji na veri, najviše od svih greši, tvrdeći da definitivo zna sve činjenice o složenoj i neuhvatljivoj stvari kao što je poreklo ljudske vrste. To je u našem nastajućem svemiru jednostavno nemoguće.
Isto kao i Ustoličeni Sistemi Moći, opasni su i ljudi koji bezuslovno prihvataju statično razumevanje koje sistem servira. Oni postaju "Samoimenovani Čuvari Postojećeg Stanja". Ovo je primenljivo na sve sisteme, naročito političke, finansijske i religijske. Ljudi se identifikuju sa doktrinama Države, Religije i Poslovne etike i teško im je da se promene, jer je njihov identitet pomešan sa nametnutim ideologijama.

Ovakve osobe podržavaju institucionalizovanu doktrinu da bi održali svoj lični identitet.

Moramo da prekinemo ovaj ciklus koji parališe naš lični i društveni razvoj.

Istina i Tranzicija

Kada shvatimo da je naša lična egzistencija direktno povezana sa opstanakom Zemlje, života i svih drugih ljudskih bića, lakše ćemo da definišemo put kojim treba ići. Jednom kada razumemo da su nauka, tehnologija i ljudska kreativnost ono što nas vuče napred, bićemo u stanju da prepoznamo prioritete društvenog i ličnog napretka. Posle toga ćemo lako da uvidimo da su Religija, Politika i na Novcu/Nadmetanju zasnovan Privredni sistem prevaziđeni modeli društvenog delovanja koje moramo da prerastemo. Naš cilj je da stvorimo društveni sistem koji funkcioniše bez novca i politike, a da pomoću obrazovanja pomognemo da sujevjerje samo izumre. Nijedna osoba nema pravo da govori drugoj u šta da veruje, jer nijedan čovek ne razume sve u potpunosti. Ako samo budemo obratili pažnju na prirodne životne procese, videćemo kako možemo da se uskladimo sa prirodom i tako će naš put da postane jasniji.

Mnogi ljudi su, na primer, zabrinuti zbog rasta populacije na planeti i sablasnih komentara despotskih figura poput Henrija Kisindžera (Henry Kissinger) o tome da je neka vrsta "redukcije" neophodna. Ovo stvarno deluje zastrašujuće. Medjutim, pravo pitanje je da li je rast populacije zaista toliko loš? Sa naučne tačke gledišta, odgovor je da će onda kada visoke tehnologije budu usvojene, Zemlja moći da podnese i mnogo više ljudi ako bude potrebno. Voda čini 70% naše planete, a gradovi na moru, jedan od mnogih projekata Žaka Freskoa (Jacque Fresco), su sledeći korak. Obrazovanje o načinu na koji život funkcioniše ukazaće ljudima na posledice njihovih reproduktivnih interesa, rast populacije će prirodno da se uspori kada ljudi budu shvatili na koji način su povezani sa planetom i njenim mogućnostima.

Činjenica je da samo Zemlja i njeni resursi mogu da budu istinska "vlada". Sve mogućnosti je potrebno procenjivati sa tog stanovišta. Neophodno je da se sve zemlje intelektualno ujedine, jer je za našu vrstu najvažnija detaljna procena svega čime planeta raspolaže. Baš kao što bismo ispitali zemljište i resurse na jednom hektaru zemlje da vidimo šta možemo na njoj da uzgajamo, neophodno je da to uradimo i sa celom planetom. Na taj način bismo mogli da procenimo kako da optimalno koristimo resurse da bismo kao vrsta najviše postigli.

Razumljivo je da će mnogi koji razmotre gore navedene ideje da se zapitaju: "Kako da to postignemo, s obzirom na poremećaj sistema vrednosti koji trenutno postoji? Kako to da uradimo, kako da sprovedemo tranziciju?" To je, naravno, najteže pitanje. Odgovor je da negde moramo da počnemo. Postoji mnogo stvari koje neka osoba ili zajednca mogu da urade, a koje bi pomogle da ova vizija počne da se ostvaruje. Najvažniji korak je obrazovanje.

Hvala vam na pomoći.

Podelite sa ostalima

Zeitgeist Srbija

E-pošta: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

www.zeitgeistsrbija.org