Venus projekat: Često postavljana pitanja

Često postavljana pitanja u poslednjih 25 godina

*Tekst je u fazi lekture i biće završen u najkraćem roku

Šta je Venus projekat?

Najkraće rečeno, Venus projekat je organizacija koja predlaže izvodljiv plan u pravcu akcije za društvenu promenu koja vodi ka mirnoj i održivoj globalnoj civilizaciji. Ona ističe alternativu čiji je cilj da ljudska prava ne budu samo proklamovana na papiru, već i primenjena u životu.

Venus projekat ne predstavlja viziju koja kaže kako će tačno izgledati budućnost, nego takvu viziju koja ukazuje na moguće puteve razvoja ako primenimo ono što već znamo kako bismo dostigli novu održivu svetsku civilizaciju. Projekat poziva na kompletan redizajn naše kulture gde se stari problemi rata, siromaštva, gladi, dugova i bespotrebne ljudske patnje posmatraju kao nešto što je ne samo moguće izbeći, nego i što je potpuno neprihvatljivo. Bilo šta manje od toga, rezultovalo bi opstankom istih problema koje nalazimo u današnjem svetu.

Venus projekat predstavlja alternativnu viziju za održivu svetsku civilizaciju, drugačiju od bilo kog političkog, ekonomskog ili društvenog sistema koji je do sada postojao. On predviđa da će u skorijoj budućnosti novac, politika, lični i nacionalni interes biti prevaziđeni. Iako ova vizija može delovati idealistički, zasnovana je na dugogodišnjem proučavanju i eksperimentalnom istraživanju. Projekat obuhvata saznanja iz oblasti obrazovanja, transporta, čistih izvora energije, sve do funkcionisanja celovitih gradskih sistema.

Mnogi ljudi veruju da je potreban jači osećaj za moralne standarde i donošenje međunarodnih zakona i ugovora kako bi se obezbedilo održivo globalno društvo. Čak i da najmoralniji ljudi na svetu budu izabrani na dužnost političara, bez dovoljno resursa i dalje bismo imali iste probleme koje imamo danas. Sve dok nekoliko nacija kontroliše veći deo resursa Zemlje i dok je profit prioritet, održavaće se isto stanje stvari.

Kako se globalne promene i naučne informacije sve više umnožavaju, nacije i ljudi se suočavaju sa zajedničkim petnjama koje premašuju nacionalne granice. Prenaseljenost, deficit energije, globalno zagrevanje, zagađenje životne sredine, oskudica vode, ekonomska katastrofa, širenje zaraza koje ne možemo kontrolisati i zamena ljudi mašinama ugrožavaju sve nas. Iako su mnogi ljudi posvećeni ublažavanju posledica ovih pretnji, naši društveni problemi i problemi okruženja ostaće nepremostivi sve dok nekoliko moćnih nacija i finansijski interesi kontrolišu i troše većinu resursa Zemlje i sve dok postoji monetarni sistem.

Ako stvarno želimo da okončamo postojeće međunarodne i društvene probleme, moramo proglasiti Zemlju i sve njene resurse zajedničkim nasleđem svih ljudi na svetu.

Zemlja je bogata i ima resurse u izobilju. Naša praksa raspodele resursa kroz monetarnu kontrolu više nije relevantna i ugrožava naš opstanak. Danas imamo visoko razvijene tehnologije, ali naš društveni i ekonomski razvoj je u raskoraku sa našim tehnološkim mogućnostima. Lako bismo mogli stvoriti svet izobilja, bez ropstva i dugova, baziran na kapacitetu Zemljinih resursa. Inteligentnim i humanim načinom primene nauke i tehnologije, ljudi mogu zajedno usmeravati i oblikovati budućnost koja teži očuvanju životnog okruženja. Mi nemamo dovoljno novca da ostvarimo ove ciljeve ali imamo i više nego dovoljno resursa. Zato se zalažemo za ekonomiju baziranu na resursima.

Šta je ekonomija bazirana na resursima?

Da bismo prevazišli ova ograničenja, Venus projekat predlaže da radimo ka globalnoj ekonomiji baziranoj na resursima, gde se resursi planete smatraju zajedničkim nasleđem svih ljudi. Trenutna praksa raspodele resursa kroz monetarne metode je beznačajna, kontra-produktivna i ne uspeva ni približno da zadovolji potrebe čovečanstva.

Jednostavno rečeno, ekonomija bazirana na resursima koristi postojeće resurse - a ne novac - kako bi obezbedila nepristrasan metod raspodele na najhumaniji i najefikasniji način. To je sistem u kojem su sva dobra i usluge dostupne svima, bez posredstva novca, kredita, trampe ili bilo kog oblika zaduženja ili ropstva.

Da biste bolje razumeli ekonomiju baziranu na resursima, razmotrite ovo. Ako bi sav novac na svetu nestao preko noći, a obradiva zemlja, fabrike, osoblje i drugi resursi ostali netaknuti, mogli bismo sagraditi sve što nam je potrebno da zadovoljimo većinu ljudskih potreba. Ljudima nije potreban novac, nego slobodan pristup većini potrepština bez brige o finansijskoj sigurnosti ili obraćanja birokratiji vlade. U ekonomiji baziranoj na resursima novac postaje nevažan.

Živimo u vremenu kada inovacije u nauci i tehnologiji mogu lako obezbediti izobilje svim ljudima na svetu. Više nije neophodno održavati svesno smanjivanje efikasnosti sistemom planiranog zastarevanja, koje održava naš stari i istrošeni profitni sistem. Ako smo zaista zabrinuti za okruženje i druga ljudska bića, ako zaista želimo kraj teritorijalnim razmiricama, ratovima, zločinima, siromaštvu i gladi, moramo svesno razmotriti društvene procese koji su nas doveli do sveta gde su ove stvari uobičajene. Sviđalo vam se to ili ne, naši društveni procesi - političke prakse, sistem verovanja, ekonomija bazirana na profitu i naše kulturološke norme ponašanja - su nas i doveli do gladi, rata, bolesti i narušavanja okruženja.

Cilj ovog novog društvenog dizajna je da ohrabri podsticajni sistem koji neće više biti usmeren ka praznim i sebičnim ciljevima bogatstva, vlasništva i moći. Ovi novi podsticaji bi ohrabrivali ljude da deluju ka samoispunjenju i kretivnosti, kako u materijalnom, tako i u duhovnom smlislu.

Zašto mislite da je neophodan revolucionaran pristup kao što je Venus projekat ?

Naš trenutni sistem nije u mogućnosti da svakome obezbedi visok životni standard, niti može da obezbedi zaštitu okruženja jer je u njemu glavni motiv profit. Ne treba kriviti samo kompanije; one su primorane da rade na ovaj način kako bi zadržali granicu konkurentnosti. Uz to, pojavom automatizacije, kibernetike i veštačke inteligencije, doći će do porasta zamene ljudi automatizovanim sistemima. Kao rezultat, manje ljudi će moći da kupi robu i usluge, iako će naša sposobnost da proizvedemo izobilje nastaviti da postoji. Ovo je dobro dokumentovano u novoj knjizi Džeremija Rifkina "Kraj posla: propast globalne radničke sile i uspon post-tržišne ere" (Putnam, 1995). Venus Projekat nudi svež pristup koji poništava negativne aspekte sadašnje primene automatizacije i veštačke inteligencije. Ovaj projekat eliminiše katastrofalne posledice koje takvi pristupi mogu imati na naše društvo, npr. premeštanje miliona radnika, kvalifikovanih i nekvalifikovanih.

Zar nam nisu samo potrebni pošteni ljudi u vladi?

Nije dovoljno kritikovati, ukazati na mane u društvu ili se zalagati da zvaničnici treba da budu ljudi visokog morala; to ne bi vrlo malo uticalo na napredak civilizacije. Ono što je potrebno je inteligentno upravljanje svetskim resursima i obimna i funkcionalna organizacija društvenih pitanja, pitanja očuvanja životnog okruženja, koja su u strogom skladu sa postojećim resursima i kapacitetom nosivosti naše planete. Čak i da u vladi budu ljudi besprekornog karaktera, bez dostupnih resursa i napredne tehnologije, rat, oskudica i korupcija bi preovladavali, bez obzira na to koliko novih zakona je usvojeno ili koliko ugovora je potpisano. Nije demokratija ta koja je podigla naš životni standard, već su to naši resursi, voda, obradiva zemlja i nova tehnologija. Retoričke izjave, kao i one na papiru, nevažne su u upravljanju društvenim pitanjima i pitanjima čovečanstva.

Razmotrite malo vaše poglede u vezi sa novcem.

Ako bi sav novac na svetu bio uništen, sve dok imamo dovoljno obradive zemlje, fabrike, neophodne resuse i tehničke kadrove, možemo stvoriti bilo šta i, čak, ostvariti izobilje. Tokom "Velike depresije", u izlozima prodavnica stajali su usisivači a na parkinzima automobili. Planeta Zemlja je i dalje bila ista. Samo nije bilo novca u novčanicima ljudi i kupovna moć je bila slaba. Na početku II Svetskog rata, SAD su imale oko 600 prvoklasnih borbenih aviona. Brzo smo prevazišli ovu oskudicu proizvodeći preko 90.000 aviona godišnje. Pitanje na početku II Svetskog rata bilo je: Da li imamo dovoljan fond da proizvedemo potrebno oruđe za ratovanje? Odgovor je: Ne, nismo imali dovoljno novca ili zlata, ali smo resursa imali i više nego dovoljno. Dostupni resursi i tehnički kadrovi su bili ti koji su omogućili SAD-u proizvodnju i efikasnost koja je potrebna da bi se dobio rat.

Čini se da pravo bogatstvo bilo koje nacije leži u njenim prirodnim resursima i ljudima čiji je rad usmeren ka humanijem stilu života kroz eliminaciju oskudice. Svi društveni sistemi, bez obzira na političku filozofiju, religijska uverenja ili društveno-moralne norme, krajnje zavise od prirodnih resursa - npr. čistog vazduha, vode i obradive zemlje - i od industrijske opreme i tehničkih kadrova za visok standard života. Sistem baziran na novcu je projektovan pre par stotina godina i bio je jedva prikladan za to doba. Mi još uvek koristimo ovaj isti zastareli sistem, koji je verovatno odgovoran za većinu današnjih problema. Uveren sam da bi i najbogatijoj osobi danas, bilo mnogo bolje u visoko-energetskom društvu koje Venus projekat predlaže.

Koji su neki od štetnih efekata Monetarnog Sistema?

Postoji mnogo nedostataka kada je u pitanju ova stara metoda razmene roba i usluga. Mi ćemo ovde da navedemo samo nekoliko i vama da prepustimo da dodate vaše na listu.

1. Novac je samo posredovanje između potrebe za nečim i sredstava da se to dobije. Ljudima nije potreban novac već pristup resursima.

2. Korišćenje novca rezultira društvenim raslojavanjem i elitizmom prvenstveno baziranim na ekonomskoj nejednakosti.

3. Ljudi nisu jednaki bez jednake kupovne moći.

4. Većina ljudi su robovi poslova koje ne vole zato što im je neophodan novac.

5. Postoji ogromna korupcija, pohlepa, kriminal, pronevera i još mnogo stvari koje su prouzrokovane potrebom za novcem.

6. Većina zakona je propisana u korist korporacija, koje imaju dovoljno novca da zagovaraju, podmićuju ili ubeđuju vladine službenike da donesu zakone koji služe njihovim interesima.

7. Oni koji kontrolišu kupovnu moć imaju najveći uticaj.

8. Novac se koristi za kontrolu ponašanja onih koji imaju ograničenu kupovnu moć.

9. Roba poput hrane se ponekad uništava da bi cene ostale visoke; nestašica povećava cenu.

10. Ogromna količina materijala se baca kao otpad, a dostupni resursi se neracionalno troše zbog površnih izmena dizajna svake godine s ciljem da se održi stanje na tržištu koje odgovara korporacijama.

11. Imamo gromno uništavanje životnog okruženja jer bolje metode odlaganja otpada koštaju više.

12. Planeta Zemlja se uništava zarad profita.

13. Samo oni koji imaju dovoljnu kupovnu moć mogu uživati u pogodnostima tehnološkog napretka.

14. I najvažnije, kada je profit krajnji cilj korporacije, odluke u svim oblastima se ne donose za dobrobit ljudi i okruženja već prvenstveno za sticanje bogastva, imovine i moći.

Spomenuli ste ekonomski slom u vašoj knjizi. Da li verujete da je ovo jedini način na koji naše društvo može da izbegne monetarnu ekonomiju?

Nijedna vlada u istoriji nije nikada planirala dugoročno i usmeravala društvo ka sledećoj fazi društvene evolucije. Postojeće institicije žele da se održe. Nažalost, možda treba da se desi ekonomski slom i da ljudi shvate sa su obmanjivani od strane svojih lidera pre nego što počnu da traže alternativni pravac društvenog razvoja. Društvena promena je uvek proizlazila iz ekonomskog sloma, korupcije u vladi, represije stanovništva, itd. Vlade su obično sastavljene od biznismena, advokata i drugih samoimenovanih pojedinaca koji brinu o ličnim i korporativnim interesima umesto o unapređivanju društva kao celine.

Zar ne bi došlo do otpora bogatih i moćnih?

To što ste rekli o otporu bogatih i moćnih prema takvom društvu je u mnogim slučajevima istina. Međutim, ako nastave da koriste automatizaciju u njihovim industrijama, kao što moraju da bi ostali konkurentni, mašine će da zamene milione ljudi. To se ne odnosi samo na radnike na montažnim trakama već i na doktore, inženjere, arhitekte i ostale. Kako ljudi sve više budu gubili kupovnu moć, industrije koje računaju na njih kao potrošače neće više moći da funkcionišu. Ovo će dovesti do kraja zastarelog monetarnog sistema. Ne radi se o tome da će oni odustati od svojih fabrika, već će ih njihova pohlepa dovesti do propasti.

Tek kada se nauka i tehnologija budu koristile tako da brinu o ljudima u svetu u kojem se svi resursi zemlje smatraju zajedničkim nasledstvom svih ljudi na zemaljskoj kugli, ćemo moći istinski da kažemo da na zemlji postoji inteligentan život.

Da li mislite da će regionalne razlike još uvek imati najveći uticaj kao što je slučaj danas? Ili će ove razlike da nestanu?

Savremeni problemi su ogromni i globalni u svojim opsezima i uticajima. Njih ne može rešiti nijedna država samostalno. Koncept zajedničke dobrobiti je globalan po prirodi, ali lokalan po pitanju realizacije.

Moramo da počnemo sa onim što nam je zajedničko. Svi društveni sistemi, bez obzira na političku filozofiju, veru ili društvene običaje, na kraju zavise od prirodnih resursa kao što su čist vazduh i voda, plodna zemlja, tehnologija i osoblje za održavanje visokog standarda života. Ovo se može postići kroz inteligentnu i humanu upotrebu nauke i tehnologije preko korišćenja pristupa globalnih sistema. Kada novac i lični interes budu prevaziđeni, odnos između nacija neće biti baziran na ličnom, već na zajedničkom interesu. Ovakav pristup će eliminisati veštačke granice koje odvajaju ljude.

Koji problemi bi bili ublaženi ili rešeni ako se društvo uredi prema dizajnu Venus projekta?

Najveća lekcija koju ćemo možda naučiti je da su ljudska bića koja su oslobođena od duga, nesigurnosti i straha mnogo ljubaznija. Niko neće pokušavati da proda nekom nešto ili da nekome ukrade novac ili vredne predmete. U ekonomiji baziranoj na resursima, temelj za ljudsku agresiju će biti prevaziđen. Ljudi više neće biti opsednuti mučnom zabrinutošću, koja nas toliko okupira, oko stvari kao što su hipoteka, zdravstveni troškovi, osiguranje od požara, ekonomska kriza, gubitak radnih mesta, kriza, depresija i porez. Otklanjanjem ovih opterećenja i uklanjanjem uslova koji stvaraju osećaje zavisti, pohlepe i nadmetanja, naši životi će imati mnogo više smilsa. Po prvi put ćemo moći da razumemo šta zaista znači biti čovek.

Pomažući drugima, čuvajući naše životno okruženje i radeći na stvaranju izobilja, možemo učiniti naše živote bogatijima i sigurnijima. Ako bi se ove vrednosti uspostavile u praksi, omogućile bi nam svima da postignemo mnogo veći standard života u relativno kratkom vremenskom periodu, standard koji bi se neprekidno unapređivao.

Ljudi bi mogli da se bave bilo kakvim konstruktivnim radom koji bi izabrali bez ekonomskog pritiska, ograničenja i oporezivanja koje je ugrađeno u monetarni sistem. Kada kažemo konstruktivni rad, mislimo na bilo šta što poboljšava život te osobe i drugih ljudi. Kada obrazovanje i resursi budu svima besplatno dostupni, granica ljudskog potencijala više neće postojati. Sa ovim značajnim promenama, ljudi bi konačno imali duže, smislenije i zdravije živote. Mera uspeha bi bila ispunjavanje sopstvenih ciljeva a ne sticanje bogatstva, imovine i moći.

Šta je najvažniji aspekt ovog projekta?

Najvažniji aspekt projekta je zajednički napor svih naroda u pravcu obnavljanja životne sredine u ekonomiji baziranoj na resursima. Cilj je da svi Zemljini resursi budu zajedničko nasleđe svih ljudi sveta. Ovo vidimo kao jedini način zaustavljanja trenutnog ciklusa događaja koji podrazumeva rat, siromaštvo, glad, političku korupciju i degradaciju okruženja. Tehnologija koju predstavljamo bi mogla omogućiti da globalno stanovništvo stekne viši životni standard od onog za koji se do sada smatralo da je moguć.

Vremenom bismo prevazišli veštačke granice koje razdvajaju ljude. Ako ne uspevate da shvatite značaj ovoga, onda razmislite o sledećem: u Sjedinjenim američkim državama, kada su se države udružile, pogranična vojska je nestala i Amerikanci su bili rasterećeni od teritorijalnih sporova. Isti postupak se može primeniti globalno, tako što bi se sva naučna i tehnološka dostignuća upotrebljavala za dobrobit svih stanovnika Zemlje.

Kakav je plan?

Mnogo je efikasnije i jednostavnije graditi nove gradove kao samoodržive sisteme iz početka nego obnavljati i modifikovati stare. Novi gradovi mogu da iskoriste prednost najnovije tehnologije i da budu čista, bezbedna i poželjna mesta za život. Kružni dizajn bi bio upotrebljen u mnogim slučajevima.

Moramo da procenimo koliko resursa na planeti nam je dostupno. Prvi eksperimentalni grad ili centar za planiranje bi premerio plodnu zemlju, prostore za proizvodnju, prevoz, tehničko osoblje, stanovništvo i sve druge neophodnosti za održivo društvo. Ovo premeravanje će nam omogućiti da odredimo parametre za globalno planiranje humanizacije društvenog i tehnološkog razvoja, na osnovu kapaciteta nosivosti Zemlje i potreba njenih stanovnika. Ovo se najbolje može ostvariti preko (neprekidno obnavljajućeg) kompjuterizovanog modela planiranja naših planetarnih resursa.

Funkcija prvog grada je testiranje valjanosti parametara dizajna i izvršavanje neophodnih promena za kojima postoji potreba. On bi promovisao ovaj novi društveni pravac na više frontova: kroz knjige, časopise, televiziju, radio, seminare, pozorište i tematske parkove, kao i kroz dizajniranje i eksperimentisanje sa automatizovanim procesima izgradnje za sledeći grad. Istraživanje će takođe tragati za razvojem čistih alternativnih izvora energije i prevazilaženjem oskudice kroz razvoj novih materijala.

Novi sistem će pružati sve stvari potrebne za pomoć ljudima tokom prelaznog perioda. Da bi održali civilizaciju, moramo koordinirati savremenu tehnologiju i dostupne resurse u okviru humanog pristupa globalnih sistema. Na primer, karakteristike stanovništva na određeneom prostoru će odrediti koliko će se bolnica i škola izgraditi i koliko je opreme potrebno. Neki medicinski sistemi će biti pokretni a drugi prethodno proizvedeni na kopnu i moru.

Tokom tranzicije, područja koja budu imala nedostatke će dobiti toplotne koncentratore za kuvanje i sterilisanje vode. Hrana za ta područja može se dehidrirati i kompresovati da bi bilo što više prostora prilikom transporta. Ambalaža će biti biorazgradiva i možda će se koristiti kao nezagađujuća đubriva. Područja bez plodne zemlje će koristiti hidroponične farme, kopnene ribnjake i farme na moru. Energija će se dobijati od vetra, sunca, toplotnih koncentratora, fotonaponskih, talasnih, biomasnih, geotermalnih i drugih izvora.

Interdisciplinarni tim kvalifikovanog osoblja će raditi na razvoju automatizovanih sistema kako bi proizveli i distribuirali ogromne količine dobara i usluga. Ovo mogu biti vojske budućnosti‚ široka miroljubiva masa mobilizovana kako bi povratila i očuvala Zemlju i ljude koji žive na njoj. Ovo nikada ranije nije rađeno i može se desiti jedino kada ne bude bilo novca da smeta. Nije pitanje da li imamo novca, već da li imamo resurse i logistiku da postignemo ovaj cilj.

Prva faza dugoročnih planova Venus projekta je već u toku. Žak Fresko, futurista, industrijski dizajner i osnivač Venus projekta i njegova saradnica Roksen Medouz su izgradili istraživački centar na 9 hektara zemlje u centru grada Venus u Floridi da bi bolje mogli da predstave predloge Venus projekata. Četiri DVD-a, pamfleti i knjiga, "Najbolje što pare ne mogu kupiti: iznad politike, siromaštva i rata" su napravljeni kako bi povećali svest o ovom projektu i njegovim mnogim predlozima. Stotine futurističkih modela, kao i mnogo kompjuterskih animacija i modela je napravljeno kako bi pomogli da se ova ostvarljiva budućnost vizuelizuje.

Postoji dokumentarni film o životu i radu Žaka Freskoa urađen od strane Viliama Gazekia, režisera koji je bio nominovan za Akademsku nagradu i autora dokumentarca koji je osvojio Emi.

Takođe, na sajtu www.ZeitgeistMovie.com se može pogledati film "Zeitgeist Adendum" koji govori o ciljevima Venus Projekta.

Druga faza je proizvodnja filma koji će prikazati kako bi svet koji prihvata predloge Venus projekta funkcionisao. Ovaj film bi ponudio pozitivnu viziju miroljubivog društva u kojem bi sva ljudska bića činila jednu globalnu porodicu, civilizaciju u kojoj svi ljudi pokušavaju da bolje razumeju svet koji dele sa drugima. Ovaj film je zamišlejn tako da bude zabavan i edukativan i za starije i mlađe, a predstavlja i dobro sredstvo za premošćavanje razlika između nacija.

Da bi testirao svoj dizajn i predloge, Venus projekat radi ka tome da prevede svoje ideale u praksu izgradnjom eksperimentalnog istraživačkog grada. Pravljenje nacrta za većinu tehnoloških rešenja i zgrada je već počelo. Sakupljanje finansijskih sredstava za podršku izgradnje ovog prvog eksperimentalnog grada je u toku. Ovaj novi eksperimentalni grad bi se posvetio ciljevima Venus Projekta koji su:

1. Proglašavanje svetskih resursa kao zajedničkog nasleđa svih ljudi.

2. Prevazilaženje veštačkih granica koje razdvajaju ljude.

3. Prelaz iz ekonomije bazirane na novcu i nacionalizmu na svetsku ekonomiju baziranu na resursima.

4. Pomaganje u stabilizovanju svetske populacije kroz obrazovanje i dobrovoljnu kontrolu rađanja sa ciljem usklađivanja broja ljudi sa kapacitetom Zemljinih resursa.

5. Popravljanje i čuvanje prirodnog okruženja na najbolji mogući način.

6. Redizajniranje naših gradova, sistema prevoza, poljoprivredne industrije i industrije tako da budu energitski efikasni, čisti i u mogućnosti da na pravi način služe potrebama svih ljudi.

7. Deljenje i primenjivanje novih tehnologija za dobrobit svih nacija.

8. Razvijanje i korišćenje čistih i obnovljivih izvora energije.

9. Proizvodnja proizvoda najvišeg kvaliteta za dobrobit svih ljudi sveta.

10. Insistiranje na istraživanjima o uticajima na okolinu pre svake izgradnje bilo kog velikog projekata.

11. Ohrabrivanje najšireg spektra kreativnosti i podsticaja za konstruktivnim nastojanjima.

12. Prevazilaženje nacionalizma, fanatizma i predrasuda kroz obrazovanje.

13. Prevazilaženje bilo kakve vrste elitizma, tehničkog ili nekog drugog.

14. Dolaženje do metodologije kroz pažljivo istraživanje umesto putem pukih mišljenja.

15. Poboljšavanje komunikacije u školama na način koji bi naš jezik odslikavao stvarnu fizičku prirodu ovog sveta.

16. Pružanje ne samo nužnih životnih potreba, već takođe nuđenje izazova koji stimulišu način mišljenja dok se istovremeno naglašava individualnost umesto unifomnosti.

17. I na kraju, pripremanje ljudi u intelektualnom i emotivnom smislu za promene i izazove koji su pred nama.

Kada se napravi eksperimentalni grad za iztraživanje, planira se jedan tematski park koji će zabavljati i informisati posetioce o humanim stilovima života koji ne štete životnom okruženju. Sadržaće intelegentno dizajnirane gradove; kuće, veliku efikasnost, nezagađujuće sisteme prevoza, naprednu kompjutersku tehnologiju; i mnogo drugih inovacija koje mogu povećati vrednost života svih ljudi - u najkraćem vremenskom roku.

Vrlo smo svesni toga da niko ne može da predvidi budućnost. Možemo samo da je procenimo koristeći današnje informacije i tendencije. Rast broja stanovništva, promene u tehnologiji, globalno stanje prirodnog okruženja i dostupni resursi su glavne informacije za buduće projekcije.

Ne postoji nijedna jedina filozofija ili vera, politička, naučna ili ideološka tačka gledišta sa kojom neko ne bi imao problema. Mi smo, međutim, sigurni da su jedini aspekti Venus projekta koji bi možda bili opasni, oni koje sami možemo da stvorimo.

Venus projekat nije ni utopijski ni orvelijanski, niti se bazira na snovima nepraktičnih idealista. Umesto toga, prezentuju se ostvarivi ciljevi koji samo zahtevaju inteligentno korišćenje onoga što već znamo.

Ohrabrujemo vas da se informišete o našim predlozima kroz knjige, video snimke i seminare. Ako se pronađete u ovim idejama, predlažemo vam da nam se pridružite i da radite ka ostvarenju ovih ciljeva. www.TheVenusProject.com

Šta mislite, kako će se dogoditi kolaps postojećeg sistema?

Vlada i industrija će nastaviti da dodeljuju sve više i više odgovornosti za donošenje odluka inteligentnim mašinama. Današnje mašine mogu da barataju sa trilionima bita informacija po sekundi, daleko brže nego što može bilo koji industrijski direktor ili političar. Mašine takođe mogu da barataju sa informacijama koje se stalno menjaju.

Druga strana ovog trenda je da će mnogi ljudi biti zamenjeni mašinama; nećemo više imati kupovnu moć koja će biti potrebna da bi se sistem baziran na novcu, koji opterećuje celo stanovništvo i vladu nepremostivim dugom, održao.

Kako monetarni sistem bude sve više uklanjao ljude oslanjajući se na automatizaciju, to će sve manje ljudi poštovati autoritet industrije. Dugo poštovan model života u svim industrijskim zemljama, balansiranje posla i porodičnih interesa, postaće nedostižan za većinu ljudi koji su zamenjeni automatizacijom.

Kako se veštačka inteligencija vremenom razvija, mašine će preuzimati sve više i više komplikovanih procesa donošenja odluka u industrijskim, vojnim i vladinim poslovima. Ovo ne znači da će mašine preuzeti vlast. Umesto toga, doći će do postepenog prebacivanja procesa donošenje odluka na inteligentne mašine, što je sledeća faza društvene evolucije.

Mnogi ljudi veruju da političari donose promene koje su vrlo značajne za brigu i dobrobit njihovih građana. Ništa nije dalje od istine od ovoga, niti su promene u društvima iz prošlosti nastale kao rezultat promena u školama ili domovima. Svi utvrđeni vladini sistemi teže da očuvaju i podrže sopstvene interese i temelje svoje moći.

Prave sile koje su odgovorne za promene više imaju veze sa nepredviđenim, spoljnim dešavanjima ili biosocijalnim pritiscima koji fizički menjaju naše okruženje i uspostavljene društvene institucije kao što su: primena mašina i procesa koji zamenjuju ljude i oduzimaju im sredstva za preživljavanje, štetne prirodne nepogode kao što su suša, poplava, oluja, zemljotresi, veštačke katastrofe ekonomskih oscilacija ili neka spoljna pretnja od strane neprijateljskih naroda.

Kako odavde da stignemo tamo?

Venus Projekat trenutno upoznaje ljude sa jednim skupom vrednosti i procedura koji nam može omogućiti da postignemo društvenu nukleaciju. Naš projekat će pružiti dizajn i planove za prototipnu zajednicu za testiranje naših predloga; trudićemo se da postignemo relevantnu orijentaciju uz pomoć koje će ljudi moći da se intelektualno i emocionalno prilagode ovom novom tehnološkom dobu. Mislimo da bi sve osim kompletnog društvenog dizajna bilo neprikladno i neefektivno.

Pošto sa projektom počinjemo dok smo u monetarno baziranom društvu, sredstva za sticanje fondova za izgradnju eksperimentalne zajednice se mogu prikupiti na par različitih načina. Jedan je kroz produkciju filma koji prikazuje prednosti ovog novog društvenog sistema za sve ljude sveta. Druga mogućnost je izgradnja tematskog parka gde bi posetioci mogli da iskuse neke od mnogih pogodnosti predloga Venus projekta. Knjige, video snimci, modeli, filmovi i istraživački centar od 9 hektara su već napravljeni.

Sva sredstva stečena ovim predloženim projektima, zajedno sa donacijama, publikacijama, video snimcima, seminarima, predavanjima i grantovima, će se upotrebiti za započinjanje izgradnje prvog eksperimentalnog grada.

Naši predlozi su dostavljeni javnosti i svim obrazovnim institucijama. Pozivamo vas da učestvujete. Ako dovoljno ljudi prihvati ove predloge i pridruži nam se, mogli bismo da formiramo jezgro organizacije s kojim bismo delotvornije mogli da ostvarujemo ciljeve Venus projekta.

Za vreme Velike depresije 1929. godine, kada su banke propale i ljudi otpuštani, stvari su izgledale beznadežne. Ovi uslovi su stvorili nove organizacije za rešavanje mnogih problema - sve od Ujedinjenog čovečanstva, socijalizma, komunizma, tehnokratije i Svetskog federalista. Oni su proizveli društvenu svest na masovnoj skali. Ovi uslovi se ponekad nazivaju biosocijalni pritisci ili niz događaja.

Danas ljudi nisu dobro informisani da bi smislili relevantan i izvodljiv društveni sistem putem racionalnih metoda. Venus projekat neće biti sproveden od strane današnjih političkih lidera koji nisu izabrani da promene stvari već da ih očuvaju onakvim kakve jesu. Samo preko raspada postojećih društvenih institucija i političke nesposobnosti će ljudi početi da traže druge moguće društvene alternative. Ljudi su uglavnom motivisani samo uslovima koji prete njihovoj bezbednosti i postojanju.

Nijedna država danas sigurno nije spremna da preda svoju nezavisnost zarad jednog društvenog aranžmana koji nikada nije bio isproban. Zbog toga je neophodan društveni slom da bi se stimulisala potraga za alternativnim društvenim dizajnom. To je i bio slučaj kroz celu ljudsku istoriju.

Venus projekat se ne može primeniti u praksi na globalnom nivou dok ekonomski sistemi sveta ne prestanu da pružaju ljudima ono što im je potrebno.

Ono što će dovesti do kolapsa svetskog monetarnog sistema je intenzivnija automatizacija i eliminisanje poslova. Ovo ne uključuje samo radnike fabrika već i doktore, inženjere, arhitekte i ostale. Kako radnici i stručnjaci budu gubili svoju kupovnu moć, industrije koje zavise od njih neće više biti u mogućnosti da funkcionišu. Ovo će dovesti do konačnog sloma monetarnog sistema. Nije bitno da li će vlasnici predati svoje industrije, koliko je važna činjenica da ljudi neće više imati kupovnu moć da bi podržali ovaj sistem. Čak i filmska industrija proizvodi kompjuterske modele ljudi koji će zameniti TV voditelje.

Ovaj slom se već dešava na globalnom nivou.

Dok će ovi drastični uslovi biti od pomoći stvaranju motivacije za društvenu promenu, nijedna osoba ili organizacija nije predložila promene koje su potrebne i način da se one postignu. Naš trenutni sistem ne funkcioniše. Ako ljudi nisu svesni toga ili nemaju znanje o tome šta je neophodno, nastavićemo da pravimo iste greške - rat, kriza, brzi rast pa brzi pad, glad, siromaštvo i mnoštvo nepotrebnih ljudskih patnji.

Ciljevi Venus projekta se ne mogu postići dok ljudi ne postanu svesni njegovih predloga i ciljeva. Najbolji način za upoznavanje ljudi sa ovim novim društvenim pravcem je jedan dobar film. On će na jednostavan i razumljiv način svim nacijama prikazati prednosti učestvovanja u ekonomiji baziranoj na resursima. Ovaj film će biti i uzbudljiv i edukativan. On bi pokazao neograničene mogućnosti društva koje se razvija i prevazilazi politiku, siromaštvo, novac i rat.

Film bi mogao stići do najšireg broja ljudi širom sveta u najkraćem mogućem roku. Mislimo da je potrebno da se napravi jedan ovakav film pre društvenog sloma kako bi mogao da pripremi ljude za tranziciju i da ih upozna sa pravcem prema kojem bi mogli da krenu. Čeka nas mnogo posla. Nadamo se da će dovoljno ljudi postati svesno o predlozima Venus projekta pre društvenog sloma kako bi se ova nova društvena konstrukcija mogla na vreme primeniti.

Drugi način na koji se sve može predstaviti i ubrzati razumevanje ovog novog sistema je TV serija.

Zato je naš glavni cilj obrazovanje kroz medije. Ako dovoljno ljudi čuje za ovaj pravac razvoja, prihvati njegove predloge predloge i želi da se organizuje kako bi se sve to ostvarilo, možemo da radimo na izgradnji prvog eksperimentalnog grada. Venus projekat ima nacrte i planove za stvaranje prototipne zajednice.

Da dalje razjasnimo:

Venus projekat predlaže izgradnju novog eksperimentalnog grada čija je svrha dvostruka:

(1) Testiranje funkcionalnosti dizajna i predloga Venus projekta i pružanje informacija potrebnih da bi se ljudima omogućilo da se intelektualno i emocionalno prilagode društvenoj tranziciji.

(2) Uspostavljanje permanentnog centra za planiranje koji će u budućnosti biti korišćen za dugotrajno i kratkotrajno planiranje globalnih projekata koji će pomoći da se implementira ekonomija bazirana na resursima i iskoreni nestašica, glad, siromaštvo i druge društvene bolesti.

Ovo ne bi bilo privatno preduzeće nekoliko odabranih ljudi, već grad koji je otvoren za posete. Predložena kružna konfiguracija ovih novih gradova nije samo pitanje stila arhitekturalne koncepcije; to je proizvod godina istraživanja o okruženju koje na najbolji način služi potrebama stanovnika, a istovremeno štedi resurse. Bez šireg znanja simbiotičkih odnosa između čovečanstva i prirode, bilo bi veoma teško doći do funkcionalnih rešenja za većinu naših problema. Venus projekat je pažljivo uzeo u obzir i ovo i mnoge druge faktore.

Odluke tranizicionalne vlade će u ovakvom okruženju biti bazirane na onome što je potrebno da bi se postigli ciljevi jednog humanog, zdravog i tehnološki održivog društva.

Kao svi drugi inovativni društveni projekti, ovaj projekat počinje sa par posvećenih ljudi koji troše svoje vreme informišući druge o humanim pogodnostima ovog novog pravca. Ljudi su pozvani da pomognu onoliko koliko su u mogućnosti tokom početnih faza novog eksperimentalnog grada. Interdisciplinarni tim sistemskih inženjera, programera, arhitekata, gradskih projektanta, sociologa, prosvetnih radnika, itd. će takođe biti potreban.

Dizajn Venus projekta ne gleda stanje okruženja kao nepromenljivo ili statično. Moramo da dozvoliti da se unutar sistema neprekidno primenjuje proces adaptiranja. Ovim će se izbeći zadržavanje privremenih uređenja nakon što prestanu da budu korisni.

Ovaj kružni dizajn bi bio prototip za seriju novih gradova koji bi bili izgrađeni na različitim mestima širom sveta. Brzina napredovanja zavisila bi od dostupnosti prikupljenog novca i od broja ljudi koji će se identifikovati sa ovim pravce razvoja, učestvovati i podržati ga.

Kako se ove nove zajednice budu razvijale i postajale šire prihvaćene, takođe će formirati vrlo čvrste temelje novog društva. Poželjnije je da se to desi kroz proces evolucije nego revolucije.

Venus projekat se ne zalaže za ukidanje trenutnog sistema slobodnog tržišta - mi verujemo da će se on sam urušiti kao deo društvene evolucije. Predlažemo da se bolje informišete o predlozima ovog projekta kroz knjige i video klipove, i pozivamo vas da nam se pridružite u radu na realizaciji nove civilizacije koja bi mogla svima da pruži bolji život.

Mnogi ljudi žele da znaju šta bi trebalo da rade kako bi pomogli da se odmah dođe do globalnog ujedinjenja. Ako se pronalazite u predlozima Venus projekta, možete da pomogne tako što ćete se još više informisati kroz naše knjige i DVD-jeve. Ovom pravcu razvoja možete da pomognete na bilo koji način u skladu sa vašim mogućnostima. Pričajte o ovim idejama sa drugima, sakupljajte sredstva, darujte, pomažite sa reklamiranjem, promovišite turneje predavanja ili pomozite da se naprave promotivni materijali. Ako ste u poziciji da napravite film, to bi bilo veoma značajno. Mnogo stvari se mora uraditi i potrebna nam je pomoć što više ljudi kako bismo upoznali javnost sa ovim idejama.

Naši pronalasci i dizajnerski predlozi će biti predati javnosti i svim obrazovnim institucijama. Ako ljudi vide predloge kao prihvatljive i odluče da nam se pridruže u ovom novom zalaganju, pomoći će formiranju jezgra organizacije za ispunjavanje ciljeva.

Budućnost je naša odgovornost; ako ne prihvatimo ovu odgovornost, drugi će to učiniti umesto nas i mi se ništa nećemo pitati.

Koji su prvi koraci koji će biti preduzeti za pokretanje globalne ekonomije bazirane na resursima?

Kada se dostigne saglasnot između država da se krene prema ujedinjenju i ravnopravnoj raspodeli zemljinih resursa, moraće da se izvrši globalni proračun dostupnih resursa, tehničkog osoblja, fabrika, plodne zemlje i ostalog, kako bismo imali dovoljno informacija za utvrđivanje parametra društvenog dizajna. Tokom početne faze kiberenetski sistem koji će se razviti će služiti kao baza podataka koja će nam govoriti šta je dostupno. Ovo će nam omogućiti da krenemo sa dizajnom. Najveći posao će biti isporučavanje hrane, vode, utočišta, zdravstvene zaštite i čistih izvora energije.

Za vreme tranzicije, oskudna područja će dobiti toplotne koncentratore za kuvanje i pročišćavanje vode. Hrana za ova područja može biti dehidrirana i kompresovana kako bi se uštedeo prostor i moglo što više da stane tokom slanja. Izbacili bismo mnogo prehrambenih proizvoda i služili visoko-proteinsku hranu koja takođe sadrži i većinu neophodnih hranljivih materija za održavanje onih koji su u nerazvijenim područjima. Pakovanja će biti biorazgradiva i može im se udvostručiti primena tako što će služiti i kao nezagađujuće đubrivo. Oblasti koje nemaju obradivog zemljišta će koristiti hidroponičke farme, kopnene ribnjake i farme morskih plodova.

Većina svetskih univerziteta će da učestvuje u osnovnom dizajnu gradova, fabrika, prevoza robe i usluga. Osnovni parametri dizajna su krajnji ciljevi Venus projekta. Neki od ovih ciljeva mogu da budu efikasna, ekonomična i bezbedna upotreba resursa za dobrobit ljudi i okoline a istovremeno treba razmišljati i o recikliranju materijala. Jedinice za konstrukciju će biti lake za montiranje i demontiranje zbog upotrebe pred-proizvodnje, automatizacije i materijala koji pamte svoj oblik.

Čisti izvori energije će biti prioritet za kompletnu infrastrukturu. Energija će se proizvoditi od izvora vetra, sunčeve energije, toplotnih koncentratora, fotonaponskih, talasnih, biomase, geotermalnih i drugih izvora.

Iako će mnogo ideja biti predloženo, način izbora će se bazirati na energetskim potrebama ili energije potrebne za proizvodnju jednog određenog proizvoda. Postojaće mnogo materijala koji neće uvek biti dostupni. Istraživačkim centrima širom sveta će biti podeljeni zadaci razvijanja alternativnih sistema i materijala za savladavanje nestašice. Moramo da zapamtimo da istraživanje i tehnologija neće zavisiti od novca, a resursi će da budu dodeljeni tamo gde su najviše potrebni kako bi se razvoj drastično ubrzao.

Uz ovakav razvitak biće nam potrebne službe za hitne slučajeve koje mogu odmah da intervenišu prilikom nepredviđenih događaja.

Funkcija i upoteba računara će imati svrhu da pruži informacije o tome šta je dostupno za vreme tranzicije iz monetarne ekonomije u ekonomiju baziranu na resursima. Dok se gore navedene potrebe izvršavaju, automatizovani sistemi će da rade na eliminisanju nestašice.

Svi mediji će se iskoristiti za informisanje ljudi o ovom novonastalom pravcu razvoja.

Novi sistem će pružati sve neophodnosti koje su potrebne ljudima za vreme tranzicionog perioda. Ljudi će raditi u raznim oblastima kako bi eliminisali nestašicu. Da bi održali civilizaciju, moramo da koordiniramo svu tehnologiju i dostupne resurse unutar pristupa globalnog humanog sistema. Na primer, karakteristike stanovništva na određenom području će odrediti koliko bolnica i škola je potrebno izgraditi i opreme dodeliti. Neki medicinski sistemi će biti pokretni a neki pred-proizvedeni i postavljeni na kopnu i moru.

An interdisciplinary team of qualified personnel, in line with the project's requirements, will work on automated systems to produce and supply goods and services on a massive scale. These can be the armies of the future, a large peaceful mobilization to restore and preserve the earth and its people. This has never been done before and can only be done when money is no obstacle. The question is not do we have the money, but do we have the resources and means to accomplish this new direction.

Šta će da bude "odlučujući trenutak" budućnosti? Da li imate ikakve ideje o tome?

Vidim da će "odlučujući trenutak" budućnosti biti posledica društvenog i ekonomskog poremećaja postojećeg društvenog sistema sa kojim će stare vrednosti biti sve manje i manje praktične. Bićemo prinuđeni da izaberemo ovaj pravac zbog društvenih okolnosti i niza događaja. Ako ne prihvatimo odgovornost za povoljniji društveni dizajn, ograničili smo se da ponavljamo iste cikluse rata, siromaštva, gladi, bezkućništva, kriminala, teritorijalnih sporova, itd. Ove probleme možemo da rešimo jedino ako inteligentno upravljamo zemljinim resursima. Naš društveni dizajn takođe mora da uzme u obzir kapacitet nosivosti zemlje i njenih resursa. Jednom ćemo morati da shvatimo da je jedino rešenje proglašavanje svih resursa planete zajedničkim nasleđem svih ljudi.

Na koji način biste opisali skorašnju ekonomsku krizu? Da li bi to mogla da bude lekcija za današnje društvo?

Moglo bi da posluži kao lekcija ako posledica toga bude da se to više nikada ne ponovi. Ali mnogi ljudi nisu svesni glavnih uzroka društvenog razvoja i kako to utiče na njihove vrednosti i ponašanje. Oni ne uče ništa iz toga iako svo vreme pate. Ratovi i krize su uvek postojali ali izgleda da ljudi nisu mnogo naučili iz toga.

Nažalost, čak i kad su racionalna rešenja ponuđena, ljudi nisu dovoljno obrazovani da ocene valjanost alternativnih predloga. Većina ljudi nije obrazovano u metodama kritičkog razmišljanja već samo da znaju da rade ono od čega zarađuju za život.

Recite mi, šta mislite o "Novoj Svetskoj Civilizaciji"?

Moram da naglasim da pristup globalnom upravljanju za koji se ja zalažem nema ništa zajedničko sa ciljevima elite koja želi da formira svetsku vladu za sebe i velike korporacije, sa većinom svetskog stanovništva kao njihovim slugama. Moja vizija globalizacije ovlašćuje svaku osobu da bude najbolja što može i da joj život ne zavisi od milosti korporativnog vladajućeg tela.

Ne biste mogli samo da odjednom stvorite prvi grad i da očekujete da će vas ljudi poštovati.... morate polako da razvijate gradove kako bi se vremenom uskladili sa evoluirajućom društvenom svesti. Koji su neki od koraka pomoću kojih će se ovo postići?

Ne možemo, kao što ste rekli "sručiti prvi grad i očekivati da ljudi to poštuju" ili da to prihvate. Ljudi se prvo moraju informisati o ovom pravcu i to im se mora predstaviti na način koji je prihvatljiv za javnost. Čini nam se da moramo da predstavimo film koji će objasniti održivi sistem vrednosti i da je to neophodno pre početka izgradnje grada ili centra za planiranje. Ovaj novi održivi sistem vrednosti je potreban da bismo stigli odavde do cilja. To će istaći skup vrednosti koje su prikladnije našim potrebama za opstankom i napretkom.

This film will be designed to provide the necessary information that will help develop a global sustainable culture by providing the means of harnessing clean sources of energy and a relevant educational system free of nationalism and propaganda. It will attempt to unify all nations by providing them with methods of overcoming their limitations. For example nations that do not have arable land for the growth of food stuff will be provided with the methods of hydroponic agriculture. It will also demonstrate to people the design parameters for sustainable cities and adequate international transportation system for goods and services. These cities will contain housing, industry, wind farms, photo voltaics, heat concentrator, health care, education, and all of the other necessities essential to the improvement of all members of society. Many cities will be self sufficient.

Ovaj film će identifikovati probleme i najbolje metode koristeći današnju tehnologiju za savladavanje mnogih problema koji uništavaju današnji svet. Pokazaće kako da obezbedimo održivu ishranu za ljude koji gladuju širom sveta. Film će prikazati metode pružanja zdravstvene zaštite svim ljudima sveta kroz efikasan i mobilan prevoz medicinske opreme i osobolja koristeći vazduh, kopno i more, slično sistemima za hitne slučajeve.

Takođe će pružati metode i procese za desalinizaciju bez korišćenja fosilnih goriva, pomoću sakupljča toplote, fotonaponskih sistema, vetrenjača i sl. Gde god bude izvodljivo, iskoristićemo sve vodene struje kao što je Golfska, Islandska i druge okeanske struje koje bi mogle biti iskorićene za stvaranje energije.

Film bi takođe prikazao kako bi ogroman broj kuća, gradova, fabrika, prevoznih sistema i mostova mogao da bude izgrađen za najkraće moguće vreme koristeći prethodno proizvedene građevinske elemente. Pokazaće kako se Polarni Regioni mogu iskoristiti kao stovarište hrane za međunarodne hitne slučajeve. Demonstriraće kako se grade kanali i vodeni putevi koji sprečavaju poplave i druge prirodne nepogode. Prikazaće procese koji će pomoći u eliminisanju malarije i drugih bolesti koje preovlađuju u nerazvijenim državama.

Postojaće velika količina kompjuterskih animacija koje će se koristiti za prikazivanje ovih stvari na jedan opširan i uzbudljiv način. Film će oduzeti ugled verovanju u tehničku elitu ili bilo koju drugu grupu sa prednošću koja upravlja sistemom. Prikazaće šta se jednostavno dobija kada se naučne metode i tehnologija primene u našem načinu života. Prikazaće kako se dolazi do odluka koje kao krajnji cilj imaju poboljšanje svačijeg života dok se istovremeno čuva životno okruženje i bez ovlašćenih grupa koje rade samo za svoj interes i nameću potrebu za vojnim sistemima.

Film se razlikuje od svih ostalih jer nudi rešenja i metodologiju za ostvarivanje ujedinjenog, održivog društva. Ovo mora da bude predstavljeno kao jedna iskustvena i odlično sastavljena prezentacija koja će istovremeno da bude i uzbudljiva i informativna.

Izgradnja novih gradova neće sama od sebe ostvariti promene koje su neophodne, ako se ljudi prethodno ne pripreme za prihvatljiv pravac kojim se ide prema sistemu vrednosti, neophodnim za postizanje ovog cilja. Ovaj film će pomoći ljudima da se informišu i prikazaće moguću, pozitivnu alternativu za rat i društvene nemire. Naglasiće narodima sve njihove zajedničke interese; svima nam je potreban čist vazduh, voda i plodna zemlja. Istakao bih jednu relevantnu tačku gledišta za održivost i sistem obrazovanja za održanje ovog novog pravca. Ovo nije osmišljeno da bi nametnulo narodima sistem vrednosti već da pozove sve narode da se ujedine i učestvuju u obnovi životne sredine i metodu za pozitivniju budućnost.

Film će biti sredstvo za okupljanje ljudi koji se brinu o životnom okruženju i društvu i pružiće im više informacija o ovom pravcu. Prikazao bi im dostižan plan. Onda bismo mogli da formiramo orgnanizaciju za sakupljanje fondova za izgradnju prvog grada koji će biti centar za planiranje i dalju razradu ovih ciljeva.

Šta je, i šta vi mislite o tome, veza između prirodnog okruženja i mesta za život? Koje varijante uzimate u obzir kada reč o arhitekturi ili čak i gradu?

Grad budućnosti mora biti dizajniran kao potpuno integrisana okruženje sa čistim obnovljivim izvorima energije, školama, tržnim centrima, bolnicama, obrazovanjem, prevozom, reciklažom otpada, poljoprivredom i razonodom. Ovi gradski sistemi se ne mogu izgraditi samo od strane arhitekata već je potreban ceo interdisciplinarni tim profesionalaca kao što su sociolozi, kompjuterski analitičari, naučnici koji se bave materijalima i okruženjem, sistemski inženjeri, psiholozi, prosvetni radnici, itd..

Primetio sam određenu sličnost između vašeg razmišljanja i razmišljanja francuskog arhitekta Le Du (Le Doux) o pojmu idealnog grada: da li verujete da se ideja o idealnom gradu iz osamnaestog veka može takođe upotrebiti za grad budućnosti?

Postoji idealnih gradova koliko i idealnih televizora. Budućnost zahteva fleksibilnost i kapacitet za promenu i prilagođavanje novih pojmova i tehnologija bez ikakvog utopijskog pojma krajnjeg razvoja. Ja verujem da će buduće generacije same razviti svoje društveno uređenje. Ne verujem u bilo kakve krajnje granice i budućnost treba da nastavi da prolazi kroz promene bazirane na uspešnim fazama društvenog razvoja.

Biti civilizovan je neprekidan proces, a ne dostižan. Isto je i sa inteligencijom. Inteligentan elektro-inženjer od pre 75 godina danas ne bi mogao da nađe posao. On je bio obrazovan u zastarelim pojmovima koji su bili aktuelni ranijih godina.

Šta smatrate najvećom tehnološkom preprekom koju treba prebroditi pre izgradnje Kružnog Grada?

Društvena i kulturna zaostalost. Svi ljudi su uvek zadubljeni u kulturu koja je odgovorna za nivoe obrazovanja. Na žalost, današnje obrazovanje je osmišljeno kao propaganda a ne kao informisanje u vezi sa zakonima fizike koji upravljaju svim živim i neživim sistemima.

Čini mi se da dosta toga od vašeg dizajna iskazuje retrospektivne trendove. Koje je bilo vaše razmišljanje iza oblika i crno-belih fasada građevina?

Većina dizajna gradskih sistema, industrija, prevoza i ostalih sa tim u vezi industrijskih potrebština kao što su automatizacija i kibernetika, će biti bazirani na kapacitetu nosivosti Zemlje i njenog stanovništva. Parametri dizajna će proizilaziti iz fizičke opreme koja postoji zajedno sa današnjom tehnologijom i osobljem.

Šta će se desiti sa starim gradovima?

Većina starih gradova bi se sravnali i prokopali zbog vađenja njihovih resursa. Bili bi previše neefikasni za održavanje. Neki gradovi bi nastavili da postoje ali samo kao muzejski gradovi.

Koje glavne pojmove držite na umu kad god dizajnirate građevine i prevoz?

Trudim se da sve bude što jednostavnije i efikasnije, dostupnost resursa i metoda za izvršavanje strukturnog dizajna.

Možete li da ukratko opišete proces koji koristili kada ste dizajnirali Kružne Gradove? Koji faktori su bili najvažniji?

Najvažniji faktori su to da se dizajniraju sistemi koji su sami sebi dovoljni, gde su škole, prevoz, stambeni kvartovi, poljoprivreda, zdravstvo, iztraživački centri za inovaciju, i produktivan zdrav životni stil za svakoga, uključeni u kompletan dizajn.

Kakvu vrstu promena očekujete u arhitekturi?

Prestanak zagađenja i otpada pri čemu životni standard ostaje visok će zahtevati temeljne promene u načinu na kojem planiramo gradove i sprovodimo ljudske odnose.

Dok neki predlažu obnovu postojećih gradova i trošenje vremena i resursa da bi ih unapredili, ja mislim da su ti postupci neadekvatni. Modifikacija snosi velike troškove u dolarima i održavanju resursa. Prepravka i nadgradnja onoga što već imamo znači podržavanje stare infrastrukture i energetskih potreba, visoke troškove rada i održavanja, opšta neefikasnost i štetni efekti za stanovnike. Mnogo je jeftinije izgraditi nove gradove iz početka nego obnavljati i održavati stare, kao što je mnogo efikasnije koristiti najnovije metode proizvodnje nego nadgraditi zastarele fabrike.

Inovativni multidimenzionalni kružni gradovi koje predlažem koriste najsavršenije resurse i metode konstrukcije. Geometrijski elegantno kružno uređenje, okruženo parkovima i baštama, je dizajnirano da radi sa najmanjom potrošnjom energije dok istovremeno pruža najveći mogući životni standard. Grad bi koristio čistu tehnologiju u harmoniji sa lokalnom ekologijom.

Kada pogledamo grad kao posebnu ekološku zajednicu koja raste i koja se prilagođava, i zahteva energiju, hranu, vodu, sistem za odlaganje otpada i kanale za prevoz robe i ljudi, naše ideje o prostoru i trajnosti se dramatično menjaju. Naš sadašnji slučajni model rasta reflektuje dostupan prostor i pristup umesto koherentnog planiranja. Spajanje gradskih elemenata unapred ušteđuje energiju i pruža lak pristup svim delovima grada. Pred-proizvedeni elementi koji čine grad bi se dizajnirali tako da bi dopuštaju modifikacije po potrebi. Kako nam novi materijali postaju dostupni, dizajn grada bi se neprestano unapređivao, dok bi se istovremeno vodilo računa o novim tehnologijama i strukturnom napredku i novonastalim ljudskim navikama. Svi sistemi bi bili promenljivi u prirodi i izgrađeni tako da dozvoljavaju maksimalnu mogućnost za prilagođavanje promenama. Ovo bi omogućilo da grad funkcioniše kao integrisani organizam umesto statične strukture.

Dizajn i razvoj ovih novih gradova će naglašavati obnavljanje i zaštitu životne sredine: po mom mišljenju, tehnologija koja ne brine o ljudima je besmislena.

Kako bi neko izabrao svoj dom?

Primer širokog izbora domova dostupnih u ekonomiji baziranoj na resursima je način na koji će neko birati svoj dom. Na primer, čovek i žena mogu da posete arhitektorski centar za dizajn i da sednu ispred providne polulopte prečnika od oko dva metra. Žena bi opisala kuću kakvu bi ona želela i koja su njena interesovanja. Kuća bi se pojavila kao trodimenzionalna slika u centru polulopte. Slika bi se polako okretala kako bi se video i unutrašnji i spoljni izgled. Potom bi čovek opisao svoje interesovanja i postavke i recimo predložio veći balkon. Trodimenzionalni prikaz bi se prepravio. Kada su željene promene unešene, kompjuter prikazuje različite alternative koje mogu da uzmu u obzir. Takođe bi ušli u sensorium u kojem bi mogli da iskuse svoj dizajn korak po korak i da nastave sa izmenama po želji.

Kada završe poslednju fazu, počinje procedura izgradnje. Kompjuter bira materijal za efikasnost i trajnost. Ni jedan deo kuće nije permanentan i može se modifikovati i menjati po želji stanara.

Ovo je pravi individualni izbor. U monetarnom sistemu, većina ljudi živi blizu svojih radnih mesta sa kućom, autom i životnim stilom koji mogu da priušte (ili koji u dosta slučajeva ne mogu da priušte), a ne onakvim kakav žele. Danas smo slobodni samo onoliko koliko nam naša kupovna moć dozvoljava. Sa nedostatkom pravog osećaja sopstvene vrednosti, kupujemo kuće kao simbol statusa da bi impresionirali druge.

Resursno-bazirana ekonomija menja samu prirodu našeg boravišta, iz glupih statusnih simbola ili samo osnovnog skloništa, u refleksiju individualnosti i ličnih interesovanja.

Da li će sve biti lakše nego što je danas što se tiče materijala koje koristimo u domovima, na primer, bela tehnika, nameštaj, itd., i kako će to onda biti promenjeno?

U budućnosti, ljudi će biti zaštićeni od vremenskih uslova, elektronskim sredstvima. Nove tehnologije će omogućiti da zidovi budu providni tako da stanari mogu da vide okolni pejsaž, da pri tome oni sa spoljne strane ne vide unutrašnjost. Dnevna svetlost bi se mogla smekšati i prigušiti po izboru stanara. Boravišta bi mogla da pružaju izolaciju od zvuka, insekata i prašine, dok istovremeno održavaju optimanlnu unutrašnju temperaturu. Materijali zgrada bi mogli da proizvode energiju i kontrolišu klimu okruženja.

Domovi će biti konstruisani tako da se sami održavaju. Na primer, pod može biti keramika bez cementnog mleka. Pločice će biti mikro precizno sečene tako da se ni vlaga ni buđ neće probiti. Dom će biti opremljen senzorima za optimalnu čistoću, interakciju sa stanarima kako bi došli u susret njihovim potrebama i za čuvanje energije. U nekim slučajevima, unutrašnji zidovi i plafon će biti svetlosni umesto korišćenja bilo kakvog izvora svetlosti. Boje bi se menjale po želji. Zvučnici i druga elektronska oprema bi bila sastavni deo strukture. Telefon bi mogao da bude nevidljiv i sastavni deo strukture enterijera. Mogao bi da fokusira zvuk tačno na vaše uvo. Nameštaj bi mogao biti potpuno različitih konfiguracija koje bi se automatski prilagođavale našim telima dok se pomeramo.

U vašem projektu, predstavljen je novi društveni mentalitet. Koje novitete u arhitektonskim formama i konstrukcijama nudi Venus Projekat?

Dok neki predlažu obnavljanje postojećih gradova i trošenje vremena i resursa pokušavajući da ih unaprede, mi mislimo da su takvi postupci neadekvatni. Prepravke snose velike troškove u dolarima i održivim resursima. Obnavljanje i nadgradnja onoga što već imamo znači da bismo nastavili da podržavamo kombinaciju starog sistema infrastrukture i njegovih energetskih potreba, njihovu visoku cenu rada i održavanja, i opštu neefikasnost, a povrh svega i njihov štetan uticaj na stanovnike. Mnogo je jeftinije izgraditi nove gradove iz početka nego obnavljati i održavati stare, takođe je daleko efikasnije i jeftinije dizajnirati najsavremenije, fleksibilne metode proizvodnje nego pokušavati obnavljanje zastarelih fabrika.

Za život u svetu bez zagađenja i otpada koji ima parkove, igrališta, umetničke i muzičke centre, škole i zdravstvene sisteme koji su svima dostupni bez cene, temeljne promene su neophodne u načinu planiranja naših gradova i vođenja ljudskih odnosa. Da bi podržali ovaj novi cilj i pravac, naš dizajn gradova, fabrika, vodovoda, energetskih sistema, centara za proizvodnju i distribuciju i sistema prevoza, se moraju redizajnirati i njima upravljati kao povezanim, integrisanim, globalnim sistemom koji ljudima omogućava da budu bezbedni, čisti i energetski efikasni. Na ovaj način koristimo našu tehnologiju da bi prevazišli nedostatke resursa, stvorili opšte izobilje i čuvali okruženje.

U ovom društvu, metode izgradnje bi se mnogo razlikovale od onih koje danas upotrebljavamo. Spojilo bi najsavršeniju upotrebu dostpunih resursa i metoda izgradnje. Samo-podižuće građevine bile bi najkorisnije i efikasnije u izgradnji fabrika, mostova, zgrada i eventualno cele globalne infrastrukture.

Ovo ne bi stvorilo gradove koji se dele kao parče torte koje se reže na pojednake delove i u istoj veličini. Misao da iz inteligentnog opšteg planiranja proizlazi masovna jednoličnost je besmisleno. Gradovi bi bili usklađeni do određenog stepena kako bi zahtevali daleko manje materijala, potrošenog vremena i energije dok bi istovremeno bili dovoljno fleksibilni da omoguće inovativne promene i održavaju najbolji mogući kvalitet radi očuvanja lokalne ekologije - i ljudi i okruženja. Ovakav način upotrebe tehnologije bi nam omogućio da globalno društvo dođe do društvenog napredka i rekonstrukcije širom sveta u najkraćem mogućem roku.

Kružno uređenje koristi sistematski pristup, efikasno primenjujući resurse i štedeći energiju, olakšava proizvodnju i relativno osobađa od održavanja. Proces spajanja čitavih gradova kroz standardizaciju osnovnih, građevinskih sistema koji su prethodno proizvedeni u automatizovanim fabrikama i često montirani na licu mesta, dozvoljava veliku fleksibilnost u dizajnu i koristi prednost zamenljivih jedinica koje omogućuju zamenu novim i inovativnim instalacijama. Svi sistemi bi bili napredujući po prirodi i konstruisani tako da omoguće maksimalnu slobodu vršenja izmena i nadogradnji. Ovo će dozvoliti gradovima da funkcionišu kao razvijajući, integrisani organizam, a ne kao statične strukture. Mnogo je jeftinije izgraditi kompletne efikasne i održive gradove čak i u današnjem monetarnom sistemu zato što samo dizajniramo jednu osminu kružnog grada i onda je reprodukujemo.

Zgrade bi bile dizajnirane tako da se mogu lako sastaviti i rastaviti. Na ovaj način gradovi bi mogli da menjaju izgled u zavisnosti od svoje funkcije. Svaki grad bi bio jedinstven. Ovaj pristup ne ograničava život ljudi na nivo preživljavanja; već omogućava sve ugodnosti koje moderna nauka i tehnologija pružaju. Čak i najbogatiji ljudi današnjice ne bi mogli da dostignu životni standard kakav bi imali u Resursno-baziranoj ekonomiji.

Kakvu vrstu promena očekujete u zdravstvenoj opremi?

Health equipment will be in each home and it will automatically monitor the physical conditions of the occupants. It will make various adjustments to maintain optimal health.

Kakvu vrstu promena očekujete u kominakaciji?

Komunikacija će biti više signal i manje buka. Ljudi će biti obrazovani na mnogo preciznijem i produktivnijem jeziku. Jezik kojim se koristi prosečna osoba je nedovoljan za rešavanje konflikata, ali je zato jezik nauke nema nejasnosti i konflikata koje primećujemo u svakodnevnom jeziku baziranom na emocijama. Namerno je dizajniran - nasuprot njegovom slučajnom nastanku tokom vekova kulturoloških promena - da predstavi probleme u izrazima koji su proverljivi i lako razumni onima koji ga koriste. Većina današnjih zabuna su proizvodi naše nesposobnosti da precizno predstavimo probleme. Kada neko može precizno da predstavi problem, onda smo već na pola puta do rešenja.

Većina tehničkih pomaka bi bila nedostižna bez ovog unapređenog jezika komunikacije. Bez zajedničkog opširnog jezika, ne bismo bili u mogućnosti da sprečimo bolesti, povećamo prinos useva, pričamo sa nekim hiljadu kilometara daleko od nas, gradimo brane, mostove, prevoz i druga tehnološka čuda ovog kompjuterizovanog doba.

Nažalost, sve ovo se ne može reći i za razgovorni jezik. Pokušaji da se diskutuju i ocene novi pojmovi u društvenom dizajnu su veoma ograničeni postojećim sistemima i verovanjima.

Kakvu vrstu promena očekujete u prevozu?

Prevoz će biti brz, čist, tih i bezbedan. U novim kiberentskim gradovima, maglev transporteri će se pomerati horizontalno, vertikalno i okružno unutra i vani. Preko dužih udaljina, ljudi će moći da putuju vozom kroz tunele. Vozovi bi mogli da električki odbijaju vazduh sa svojih površina, i na taj način bi umanjili površinski otpor i omogućili brzine sve do četiri hiljade osamsto kilometara na sat. Ovo bi moglo da zameni većinu aviona.

Hoće li se leteća auta moći videti u bliskoj budućnosti?

Pojedinačni sistemi prevoza bi bili neefikasni u odnosu na integrisane transportere. Ja vidim jedan potpuno integrisan globalan sistem prevoza i za teret i putnike. Ova integrisana mreža prevoza bi se sastojala od mag-lev transportera, podmornih teretnih brodova, brodova, aviona koji mogu vertikalno da uzleću i vektor-džet sistema. Ove metode smatram sistemima prevoza sa najefikasnijom potrošnjom energije koji su ostvarljivi uz pomoć današnje tehnologije.

Kakve promene očekujete u dizajnu životnog okruženja?

U ovim novim dizajnima gradskih sistema, svi aspekti grada će biti dobro uklopljeni. Na primer, u poljoprivednom pojasu, elektronski ispitivači ugrađeni u tlo bi automatski vršili pregled količine vode, stanja tla, hranjivih materija, itd., i reagovali na odgovarajući način bez potrebe za ljudskom intervencijom, pri promeni uslova. Ovaj industrijski elektronski sistem povratnih informacija bi bio primenjen u celokupnom sistemu.

Novi grad bi bio okruženje sa čistim vazduhom i vodom, zdravstvenim sistemom, zdravom ishranom, razonodom, stambenim kvartom, pristupom informacijama i obrazovanjem za sve. Imao bi umetnički i muzički centar, potpuno opremljene radionice, naučne labaratorije, površine za hobi i sport i okruge za proizvodnju. Ovi novi gradovi bi omogućili rekreaciju u neposrednoj blizini stambenog okruga. Ova tehnologija je neizbežna. Recikliranje otpada, obnovljivi i čisti sistemi za proizvodnju struje i drugi servisi bi bili nadgledani od strane integrisanih kibernetski metoda. O svom životnom stilu i ličnom izboru potpuno bi odlučivao svaki pojedinac.

Neki gradovi bi bili kružni dok bi drugi bili linearni, podzemni ili izgrađeni kao plutajući gradovi na moru. Vremenom, mnogi gradovi bi se mogli izgraditi kao potpuno zatvoreni sistemi veoma slični brodovima za krstarenje, opremljenim za šestomesečno krstarenje.

Sa tehnološkog gledišta - da li je Venus projekat realan?

Tehnički, danas je Venus Projekat izvodljiv.

Da li neophodni materijali, tehnologija za izgradnju i održavanje eko-gradova danas postoje?

Postoji i više nego dovoljno neophodnih materijala za izgradnju i održavanje takozvanih eko-gradova.

Koji današnji materijali i tehnologije se mogu upotrebiti u izgradnji Venus projekta?

Primenili bi smo efikasniju primenu postojećih materijala koji su lakši a imaju veću čvrstinu. Neki materijali koji se mogu iskoristiti su kompozitni materijali sa vrlo visokom čvrstinom unutrašnjih i spoljnih površina i penastim unutrašnjim jezgrom. Spoljne površine mogu biti od keramičkih materijala, stakla ili prenapregnutog lakog betona. Sva elektronika bi mogla da bude ugrađena u delove modularnih komponenti građevine, svaki od njih bi se lako mogao spojiti sa postojećim čistim izvorima energije. Mnoge građevine bi bile samoodržive sa toplotnim generatorima, toplotnim koncentratorima i fotonaponskim ćelijama koje bi bile ugrađene u površinski sloj objekata zajedno sa termo pločama za zatamnjivanje sunčeve svetlosti sa različitim varijantama zatamljenja. Spoljna površina bi menjala boju za vreme različitih godišnjih doba kako bi imala što manji gubitak ili što veće zadržavanje toplote. Ova sredstva bi pomogla u prikupljanju i više energije nego što je potrebno za održavanje cele zgrade.

Građevine bi takođe mogle da sadrže preciznu kombinaciju različitih metala koristeći efekat termo-električnih baterija za grjanje i hlađenje, i druge materijale ugrađene u građevinske elemente od čvrste plastike ili keramike. Što je napolju toplije, to je unutra hladnije. Primena ovog principa može da služi za grejanje ili hlađenje objekata.

Koja naučna iztraživanja (materijali, tehnologija) bi trebalo izvršiti da bi se vaš projekat realizovao?

Inovacije i iztraživanja će biti glavna briga u ovim novim gradovima a budućnost će proizvoditi nove materijale i metode, što će rezultirati šrokom raznilikošću izražavanja strukture, forme i funkcija, svake u skladu sa svetom koji se razvija i menja. Buduća tehnologija koja će se koristiti u izgradnji ovih novih naprednih gradova je bazirana na ekstrapolaciji i projekcijama dostupnih tehnologija i mogla bi se razviti danas. Ovi novi materijali će sigurno poslužiti za više namena. Mogu biti lagani, vrlo jaki i jednostavni za održavanje, sa akustičnim karakteristikama koje se ne mogu naći u današnjim građevinama. Neki od novih građevinskih materijala mogu biti konstrukcije "sendvič-tipa" koje su polu-savitljive, sa penastim unutrašnjim jezgrom i spoljnom površinom od glazirane keramike koja dozvoljava širenje i skupljanje bez lomnjenja. Ovakvim materijalima neće biti potrebno održavanje od strane ljudi. Tanka školjka ovih konustrukcija se može masovno proizvoditi u roku od par sati. Upotrebom ovakvih konstrukcija, šteta od zemljotresa, uragana, termita i požara bi bila minimalizovana. Ovi novi materijali bi spojili sve pomenute faktore u sastavni deo građevinskih komponenti.

Kako zamišljate podižuće tehnologije spomenute u standardu - projekata, primenom prethodno proizvedenih jedinica ili neke druge tehnologije?

Da bismo postigli rekonstrukciju širom sveta, kako bi obezbedili veoma visok životni standard za svakoga, potrebne su nam velike mašine koje mogu baratati ogromnim komadima građevina, slično načinu na koji se danas grade brodovi. Mega-mašine mogu da grade kompletne objekte koristeći kompjuterizovana, programirana uputstva, značajno smanjujući trajanje izgradnje. Ovo programiranje bi se lako podešavalo za različite uslove i okolnosti.

Većina arhitektonskih elementa ovih gradova bi se mogla izgraditi na suvim dokovima i potom preneti plutajućim jedinicama do odredišta. Mogu se skidati sa plutajućih jedinica koristeći vodene mlaznjake. Vodenim mlaznjacima je potrebno 4.5N (njutna) snage da bi pomerili jednu tonu težine. Drugim rečima, gotovi objekti bi se mogli prenositi sa njihovih plovećih jedinica do njihovih temelja eliminišući potrebu za donošenjem materijala za izgradnju do mesta izgradnje.

Vremenom, ove strukture bi se same podizale koristeći kompozitne materijale poput materijala koji pamte svoj oblik. Ovo je materijal koji se može unapred oblikovati za stvari poput konturnog nameštaja. Oni se ispravljaju radi lakšeg transporta i potom električno aktiviraju kako bi se vratili u svoj prvobitan oblik. Ovaj proces se takođe može primeniti na komadima građevina. Napretkom nanotehnologije, njihove performanse i izdržljivost će se značajno poboljšati kako bi se mogle same popravljati i automatski održavati.

Da li postoje preliminarni ovakve vrste kompleksa? Da li je jeftinije ili ne?

Mnogo je jeftinije izgraditi kompletne efikasne održive gradove čak i u današnjem monetarnom sistemu zato što samo pravimo jednu osminu kružnog grada i onda je reprodukujemo više puta, takođe i zbog drugih pomenutih efikasnih metoda izgradnje.

Po vašem mišljenju, kada će ovi gradovi biti izgrađeni?

Nijedna vlada nikada nije zastupala neku društvenu promenu. Postojeće društveno uređenje jedino nastoji da održi samo sebe. Nažalost, izgleda da je potreban ekonomski slom i da ljudi postanu razočarani svojim vođama da bi krenuli da istražuju alternativne društvene pravace. Ali ako pravac Venus Projekta ne postane široko poznat, sigurno ćemo nastaviti sa našom destruktivnom politikom. Kada će se ove društvene metode upotrebiti, to ne možemo tačno da znamo. Nije do nas već do onoga; šta smo svi spremni da učinimo da bi došlo do promena.

a li po vašem mišljenju postoji ijedno perspektivno disciplinarno polje koje je na nivou razvoja tehnologije? Arhitektura? Možda nauka materijala?

Gledište generaliste koji uključuje sve faktore potrebne za održavanje visoko tehničke, napredne civilizacije.

Da li bi pojedinci mogli da žive van gradova?

Da, ljudi bi mogli da žive gde god žele pogotovo kada bude odrađeno više istraživanja o samoodrživim kućama, kada se priča o energiji, ali bi mnogo više prednosti imao život u jednom ovakvom gradu.

Novi gradovi bi pružali celokupno okruženje, cišt vazduh i vodu, zdravstvene centre, zdravu ishranu, pristup informacijama i obrazovanju za sve. Grad bi imao umetničke i muzičke centre, potpuno opremljene radionice, naučne labaratorije, površine za hobi i sport, i okruge za proizvodnju. Ovi novi gradovi bi takođe pružali razne vrste razonode u blizini stambenog okruga. Ova vrsta tehnologije je neizbežna. Recikliranje otpada, obnovljivi i čisti sistemi za proizvodnju električne energije i sve vrste usluga bi bile nadgledane pomoću integrisanih, kibernetičkih metoda. Rešavanje ljudskih odnosa, poput stila života i ličnih interesovanja, bi zavisilo isključivo od izbora svakog pojedinca.

Naravno da bi ljudi mogli da žive gde god žele. Ali ovi gradovi su planirani sa mnoštvom prirodnih površina, parkova i šumovitih prostora. U oblastima za pojedinačno stanovanje, biće dovoljno vegetacije i drveća između kuća kako bi se dodelio osećaj privatnosti.

Naš predlog za grad budućnosti predstavlja ostvarivo, održivo i sofisticirano životno okruženje stvoreno da podstakne maksimum od ljudskog potencijala. Ovi gradovi neće samo pružati resurse i informacije već će biti i univerzitetski gradovi neprekidnog rasta, dizajnirani da potstiču individualnost, kreativnost i saradnju sa kompletnom brigom o stanovništvu i okruženju u kojem žive.

Cilj Venus Projekta nije podsticanje jednoličnosti. Naša namera je da pružimo najbolji alat i informacije relavantne potrebama svakog pojedinca. Ovaj sistem takođe pozdravlja konstruktivnu kritiku njegovih predloga, arhitekture i svih drugih aspekta društvenog sistema.

A šta ako neko hoće da izađe negde van gradova, na neko udaljeno mesto?

Za takva putovanja su vazdušni automobili koji lebde na 1-2 metara od zemlje, pokretani prstenastim vorteksom. Biće i letelica za individualnu upotrebu, koje neće zahtevati preveliku veštinu koja je danas neophodna za upravljanje avionom. Ovakva prevozna sredstva u našoj kulturi postoje već 10 do 15 godina.

Nećemo pokušavati da zakrpimo postojeće, već prvo radimo na dizajniranju infrastrukture, prevoza i novih gradova, i onda za tranziciju koristimo konvencionalna vozila - kopnena, vodena i vazdušna - uključujući i druge dostupne metode od helikoptera do terenskih kopnenih vozila. Možemo da postavimo uređaje na konvencionalna vozila koji bi sprečavali sudare koristeći sonar, radar ili druga sredstva koja usporavaju vozilo kada je potrebno. Gume bi imale ugrađene felne tako da vozilo neće izgubiti kontrolu ako se guma probuši i ispusti vazduh. I sva ostala sredstva bezbednosti koja se mogu koristiti na konvencionalnim vozilima dok ne pređemo na upotrebu novih sistema i gradova. Sve zaista zavisi od toga šta se novo vremenom pojavi.

Za vreme tranzicije, učestvovanje je dobrovoljno. Nije nam potrebno toliko mnogo ljudi. Ne morate svakoga da ubedite.

Pokušao sam da razmišljam o prelaznom rešenju za problem automobilskih sudara. Interesuje me šta mislite o takvom uobičajenom problemu. 6.289.000 sudara se dogodi godišnje.

Da, možete napraviti automobile otpornim na sudare, ali je mnogo jeftinije da redizajniramo naše gradove sa ugrađenim prevozom do bilo kojeg dela grada, kao što se liftovi koriste u velikim zgradama umesto posebnih kabina kojima bi svaka osoba mora posebno da upravlja i koja bi svaka imala poseban motor. Ovi liftovi prevoze milione ljudi svake godine bez nesreća i sudara.

Privremeno možete da ugradite senzore u automobile da bi umanjili broj nesreća. Automibili mogu da funkcionišu koristeći elektro-motore koji aktiviraju kočnice pre sudara. Sensor može da pomaže u održavanju rastojanja između vozila, ali troškovi bi bili ogromni i umanjivali štednju resursa i odlagali donošenje pravih rešenja na kojima bi se moglo raditi. Ovaj privremeni pristup je neefikasan i košta više u odnosu na redizajniranje sistema za prevoz unutar okruženja koje ga uključuje u celokupni dizajn. Ovakav način razmišljanja jednostavno odlaže primenu efikasnijeg sistema. Pokušavati da se zakrpi tehnička infrastruktura koju trenutno imamo je rasipno, štetno i zahteva previše energije na duži period.

Do određenog stepena, premeštanje ljudi s jednog mesta na drugo je obuhvaćeno celokupnim dizajnom modernih aerodroma sa transporterima i automatizovanim vozovima koji prevoze ljude do bilo kog dela aerodroma bez nezgoda.

Ili ćemo preuzeti odgovornost čuvanja resursa ili ćemo se suočiti sa posledicama. Problem nije samo u saobraćajnim nesrećama već uzmite na primer ogroman posao koji su uradili u Bostonu kad su izgradili tunel ispod zemlje da bi obezbedili više autoputeva. Ovo je jedan besmilen i skupocen postupak koji na kraju uopšte ne rešava problem. Takođe uzmite u obzir situaciju kada se desi saobraćajna nesreća na prometnom autoputu pa ljudi ostanu blokirani u kolonama od više kilometara. Ovo se može desiti i sa automobilima koji imaju senzore jer to nisu jedini tehnički problemi sa automobilima, koji prouzrokuju saobraćajne nesreće.

Postoji mnogo zakona o saobraćaju na autoputu i kada se jedan od tih zakona prekrši postoji drugi užasno skup sistem koji kažnjava ljude. Sve se ovo mora uzeti u obzir kao koštanje upotrebe automobila. Zakoni o ograničenju brzine ili upravljanju liftovima o kojim se korisnici moraju brinuti ne postoje. Zakoni se jednostavno prave zbog tehničke neefikasnosti.

Razlog zbog kojeg je Žak redizajnirao gradove su svi štetni faktori koje je uzeo u obzir kada je počeo sa radom. Počeo je sa dizajnom bezbednijih automobila ali je shvatio da to nije rešenje. Čak i predlog da se današnji sistem zakrpi, usporava napredak našeg društva.

Posle Drugog Svetskog Rata, postojala je velika mogućnost da se gradovi redizajniraju i problemi u saobraćaju otklone ali smo na žalost ponovo izgradili istu vrstu neefikasne infrastrukture. Ovo ukazuje na problem u našem načinu razmišljanja. Moramo ponovo da razmislimo o našim planovima i da unapredimo gradove tako da udovoljavaju novim pomacima u napretku tehnologije. Pokazuje vam koliko je teško sagledati celokupan dizajn našeg društvenog sistema i shodno tome postaviti prava pitanja.

Ne bi trebalo da pokušavamo da zakrpimo staru utemeljnu kulturu već nam je potreban novi način razmišljanja da bi stvorili večno napredujuću kulturu. Opasno i neprikladno je trošiti vreme pokušavajući da učinimo ovaj sistem efikasnijim jer to ustvari osuđuje ljude na isti način razmišljanja i ograničavajuće faktore koji su nas i doveli do ove krize. Države koje budu imale viziju budućnosti će preteći one koje ne budu imale viziju. Kada sprečavate razvoj ljudskog razmišljanja i tehnologije time što pokušavate da napravite neefikasne promene koje će samo biti kočnica društvenog napredka, to ustvari nije "privremeno rešenje za tranziciju". Ja stavljam Džona Perkinsa (John Perkins) u ovu istu kategoriju zato što pokušava da učini ovaj sistem funkcionalnim (i to na etički način) iako je upravo ovaj sistem odgovoran za probleme koji su nastali.

Zašto je ovaj pojam superioran u odnosu na druge svrsishodne projekte zajednice?

Namerne zajednice pokušavaju da obezbede bolji životni standard u okviru našeg trenutnog sistema ali mi to vidimo kao krpljenje. Ako dođe do ekonomskog sloma, namerne zajednice će nestati. Sa naše tačke gledišta, to rešenje nije praktično, već je samo krpljenje privatnog kapitalizma za odabrani deo stanovništva. Mi nismo protiv namernih zajednica, ali one se ne součavju sa problemima i izbegavaju suočavanje sa nacionalnim i međunarodnim konfliktom, nezaposlenošću, zamenom ljudi mašinama, degradacijom okoline, političkom korupcijom i drugim izveštačenostima naše civilizacije.

Kako su Resursi Podjednako Raspodeljeni?

Distribucija robe i usluga bez korišćenja novca i žetona bi se obavljala u uspostavljenim centrima za distribuciju. Ovi centri će biti slični izložbama, gde se predstavljaju i objašnjavaju prednosti novih proizvoda. Izložbeni centri će prikazivati šta je novo i dostupno i te informacije će se stalno obnavljati. Ako biste ikada posetili Jeloustoun Nacionalni Park (Yellowstone National Park), iznajmili biste fotoaparat ili kameru i posle upotrebe je vratili u centar za distribuciju, eliminišući odlaganje i održavanje.

Pored kompjuterizovanih centara unutar zajednica gde će proizvodi vremenom biti izloženi, postojaće i trodimenzionalni ekran u svakom domu. Ako želite neki proizvod, naručite ga i on se automatski šalje do vašeg mesta stanovanja bez cene, robovanja ili bilo kakvog duga. Ovo uključuje sve što je ljudima potrebno, stvari poput stanovanja, odeće, obrazovanja, zdravstva, razonode, itd.

Sirovine za proizvodnju se mogu transportovati direktno do proizvodnih postrojenja preko automatizovanog prevoza koristeći brodove, vozove, maglev vozove, cevovodima i pneumatiskim cevima. Automatizovan i kompjuterizovan sistem za popis bi spajao distributivne centre i proizvodna postrojenja, koordinirajući proizvodnju prema zadovoljenju potražnje. Na ovaj način će se održavati ravnoteža u ekonomiji. Na kraju će se roba i usluge masovno proizvoditi u tolikom izoblju da bi nadgledanje bilo previše jeftino.

Danas je više od 75% otpada u proizvodnji materijalne robe. U ekonomiji baziranoj na resusima, sav otpad je recikliran. Jedan od prioriteta bi bio dizajniranje stvari najboljeg, mogućeg kvaliteta tako da proizvodi traju duže i zahtevaju malo ili gotovo nikakvo održavanje. Mnogi elektronski delovi će koristiti zamenljive komponente za da bi se lakše popravljali. Namerno isplanirana zastarelost radi prodaje novih modela i modnog trenda, ne bi više postojala. Ovo bi eliminisalo značajni deo otpada.

Energija se takođe može uštedeti prilikom utovarivanja i istovarivanja materijala u sistemu prevoza. Naprimer, umesto da istovarujemo posebne kontenjere, možemo da odvojimo celu sekciju tereta od teretnog broda i da je zamenimo drugom tako da brod ne bi gubio vreme na doku zbog tovarenja i istovarivanja. Ista metoda se može primeniti na vozovima i avionima. Postojaće jedan deo za putnike i prtljag, koji se može odvojiti od aviona ili voza dok se novi deo priključi, tako da je avion ili voz efekasniji i štedeće na vremenu i energiji. Svim vrstama transporta će se upravljati električki.

U kibernetizovanom društvu, ljudi će imati više vremena za lična interesovanja poput daljeg školovanja, bavljenja umetnošću i naukama, putovanjima, itd. Postojaće mnogo više izbora za iztraživanje, učenje, razonodu i učestvovanje.

Zanimanja koja ne doprinose ničemu, poput bankarstva, osiguranja, reklamiranja, marketinga, prodaje, vojske, advokata, berznih mesetara itd, će se razviti u aktivnosti koje su mnogo korisnije.

Šta će biti uloga porodice?

Danas su i muž i žena zaposleni. Monetarna ekonomija je potkopala porodičnu koheziju i brigu o deci. Roditelji imaju malo vremena koje provode sa svojom decom i neprekidno se brinu o stalno rastućim zdravstvenim računima, osiguranju, troškovima školovanja i drugim životnim troškovima.

Jedna od najpovoljnijih prednosti ove nove civilizacije u ovom polju, će biti realizovana. Kraći radni dani će pružati više mogućnosti članovima porodice da se pozabave stvarima koji ih zaista interesuju. Besplatan pristup robi i uslugama će od doma napraviti jedno vrlo prijatno mesto, bez ekonomskog stresa koji je razlog mnogih porodičnih svađa.

Da li bi ljudi bili srećniji u ovakvoj vrsti društva? Možda nije sreća ono što tražimo: sreća je relativna za svakog pojedinca i zato se pojedinačno definiše i postiže. Želimo da stvorimo društvo gde ljudi potpuno slobodno mogu da izaberu životni rad, razviju skriveni potencijal i ostvaruju snove bez vladine intervencije i finansijskih ograničenja.

Ekonomija bazirana na resursima bi pružala umetničke centre, muzičke centre, pozorišne projekte i mogućnosti da se ljudi vrate u okruženje obrazovanja, dozvoljavajući im da slede svoje interese. Iako bi ljudi bili ekonomski obrzbeđeni, i dalje bi pronalazili prave izazove koji bi održavali pobudu i povećavali kreativnost među ljudima.

Kakav je pristup stručnjaka u ovom novom društvu?

Mnoga zanimanja koja su nam danas poznata vremenom ne bi nestala. Brzinom promene koja je trenutno u toku, širok spektar poslova će postati zastareo i nestati. U društvu koje koristi sistemski pristup stvarima, ova zanimanja će biti zamenjana sa interdiscipliniranim timovima - sistemskim analitičarima, programerima, iztraživačima i onima koji spajaju svet kroz ogromne mreže komunikacije.

Mi posedujemo veštine i znanje potrebno za uspostavljanje interdiscipliniranih timova za rešavanje probleme. Međutim, samo u slučaju rata ili nacionalnih hitnih slučajeva potrebno je da sazovemo i okupimo interdisciplinirane timove koji bi pomogli u pronalasku izvodljivih rešenja za društvene probleme. Ako mobilišemo isti broj resursa za naše društvene probleme kao što radimo za vreme rata, korisni efekti na širem planu se mogu postići u relativno kratkom vremenskom periodu. Ovo se vrlo lako može postići upotrebom mnogih od naših univerzitetskih prostorija za treniranje i osoblje da bi na najbolji mogući način pronašli alternativne metode za rešavanje ovih problema.

Ovakav pristup bi bio važna početna faza za definisanje mogućnih parametara za budućnost cele civilizacije.

Proces društvene promene mora da dozvoli promenljive uslove koji se neprekidno unapređuju parametre dizajna i uliv novih tehnologija u nastajućim kulturama. Dizajnerski timovi, koristeći društveno integrisane kompjuterske mreže, će automatski biti informisani o promenama uslova.

Da li će postojati vlada?

Što se tiče potrebe za vladom, samo za vreme tranzicije iz monetarno baziranog društva u kibernetsku visoko-tehnološku ekonomiju zajedničkog nasleđa, baziranu na resursima će biti potrebne usluge analitičara sistema, inženjera, programera, itd. Oni neće upravljati politikom ili imati više prednosti nego drugi ljudi. Njihov posao bi bio obnavljanje okruženja do što bliže moguće prirodnom stanju ekosistema kopna i mora. Na taj način će ekonomski isplanirati najefikasniji način nadgledanja prevoza, poljoprivrede, gradskog planiranja i proizvodnje. Ovo je takođe jedan od procesa modifikovanja i unaprđivanja u skladu sa potrebama neprekidno promenljive civilizacije. Krajnje granice ne postoje.

Koja je uloga Kibernacije u Donošenju Odluka?

Kada kompjuteri vremenom budu imali senzore u svim oblastima fizičkog i društvenog kompleksa, moći ćemo da postignemo centralizaciju donošenja odluka. U globalnoj ekonomiji baziranoj na resursima, odluke neće biti bazirane na lokalnoj politici već na sveobuhvatnom pristupu rešavanju problema.

Ovaj centralizovani sistem može biti povezan sa iztraživačkim labaratorijama i univerzitetima što bi omogućilo nadgledanje i neprekidno ažuriranje svih podataka. Većina tehnologija koje su potrebne za takvo upravljanje infrastrukturom je trenutno dostupna. Najveća razlika između današnje računarske tehnologije i sistema koji mi predlažemo je što naš sistem proširuje svoj nezavisni nervni sistem (senzori u okruženju) na sva područja koja su od važnosti za društveni kompleks. Naš sistem koordinira ravnotežu između proizvodnje i distribucije, i radi na održavanju uravnotežene ekonomije. Ova tehnologija industrijsko elektronskog prikupljanja povratnih informacija se može primeniti na celokopunu globalnu ekonomiju.

Na primer, kompjuterizovani sistemi bi upravljali i kontrolisali količinu vode, insekte, parazite, bolesti biljaka, hranljivost tla i tako dalje, senzorima koji su raspoređeni po poljoprivrednim poljima. Obrađene informacije bi nam omogućile da dođemo do odgovarajućih odluka na bazi povratnih informacija iz okruženja.

Kompjuteri i veštačka inteligencija će služiti kao katalizatori za promene. Uspostaviće naučnu skalu performansi. Verovatno da ljudi u drugoj polovini dvadeset prvog veka skoro uopšte neće imati značajnu ulogu u donošenju odluka. Vremenom će upotreba veštačke inteligencije, donešenje odluka od strane mašina, upravljati svim resursima u službi zajedničke dobrobiti ljudi.

Ovo će rezultovati mnogo humanijim i značajnijim pristupom oblikovanju sutrašnje civilizacije koja nije zasnovana na mišljenju ili željama određene sekte ili pojedinca. Sve odluke će se bazirati na sveobuhvatnoj proceni resursa, energije i postojeće tehnologije bez privilegija za određenu naciju ili grupu ljudi.

Ovo bi moglo da se postigne sa masovnom upotrebom, kompjuterskih procesora koji nam mogu pomoći u definisanju najhumanijih i odgovarajućih načina za upravljanje okruženjem i ljudskim odnosima. Ovo je u suštini funkcija vlade. Uz pomoć kompjutera koji obrađuju trilione bita informacija u sekundi, današnja tehnologija daleko prevazilazi ljudski kapacitet obrade informacija i može doći do prevednih i održivih odluka o razvoju i distribuciji fizičkih resursa. Ovim potencijalom možemo da napredujemo i prevaziđemo političke odluke koje se baziraju na moći i privilegijama.

Kako ocenjujete ideju robota u budućnosti? Kao u filmovima naučne fantastike, roboti će sve da rade. Da li će sve biti drugačije ili će ljudi ipak biti najefektivniji faktor?

Filmovi naučne fantastike su napravljeni od strane umetnika i pisaca koji su retko dovoljno kvalifikovani da adekvatno pričaju o tehnološkim napredcima, posebno onih tehnologija koje se primenju u društvenom sistemu. Mnogi ljudi izražavaju strah od tehnologije jer u njima postoji nedostatak šireg razumevanja humanog potencijala u tehnološkom razvoju. Tehnologija je jednostavno produžetak ljudskih atributa.

U tehnološki razvijenim zemljama, industrija i vojska sve više dodeljuju donošenje odluka mašinama. Mašine neće preuzeti svet, ali će im vremenom biti dodeljeno sve više i više zadataka. Današnje mašine mogu da računaju brzinom od hiljadu triliona bita informacija po sekudni. Ni jedno ljudsko biće nema ovu sposobnost. U bliskoj budućnosti, upravljanje globalnim društvom će postati previše komplikovano za bilo koju grupu ljudi.

Upravo zbog toga hitno predlažemo da globalno društvo upotrebi kibernetiku ne samo za tabelisanje i merenje već i za obradu neophodnih informacija i usmeravanje ka dobrobiti celog čovečanstva. Samo naši najsposobniji kompjuteri mogu da obrade i rasporede informacije koje su potrebne da bi se postigle ravnopravne i održive analize i odluke o razvoju i distribuciji resursa na globalnoj nivou.

Najvidovitiji pisci i futuristi dvadesetog veka bi imali poteškoća sa prihvatanjem mogućnosti da roboti zamene hirurge, inžinjere, menadžere, pilote i druge stručnjake. Danas više nije nezamislivo da će mašine jednog dana da pišu romane i pesme, komponuju muziku i eventualno prevaziđu ljude u vođenju i upravljanju svetskim poslovima.

Ovde se ne radi o moralu i etici ljudskog učestvovanja već o jasnom opisu budućih tehnoloških težnji.

Jel ovo ono za šta se Karl Marks zalagao?

Iako je Marks bio brilijantan čovek svog doba, on nije predvideo metode i prednosti visokotehnološke ekonomije bazirane na resursima. Komunizam je koristio novac i rad, u njemu je postojalo društveno raslojavanje a izabrani političari su održavali komunističku tradiciju. Najvažnije je da Komunizam nije eliminisao NESTAŠICU niti je imao plan ili metodu za proizvodnju izoblja. Mašinska proizvodnja umesto ljudskog rada će da dominira budućnošću. Možda ovo i nije njihova krivica ali su oni takođe morali da održavaju ogromne vojne troškove da bi se zaštitili od napada fašističkih ili kapitalističkih institucija.

Šta je razlika između Venus Projekat i Komunizma?

Zamisao da je komunizam sličan ekonomiji baziranoj na resursima ili Venus Projektu je vrlo pogrešna. Komunizam je imao novac, banke, vojsku, policiju, zatvore, karizmatične karakteristike, društvenu raslojenost i njime su upravljali imenovani političari. Cilj Venus Projekta je prevazići upotrebu novca. Policija, zatvori i vojska ne bi više bili potrebni kada su roba, usluge, zdravstvo i obrazovanje dostupni svim ljudima. Venus Projekat bi zamenio političare kibernetisanim društvom u kojem bi svim fizičkim entitetima upravljao kompjuterizovani sistem. Jedina stvar koju kompjuteri ne bi nadgledali su ljudska bića. Ovo bi bilo potpuno nepotrebno i prihvaćeno kao društveno uvredljivo. Društvo koje koristi tehnologiju bez brige o ljudima ne poseduje osnovu za preživljenje. Komunizam nema plan niti metodologiju za izvršavanje svojih ideala i zajedno sa kapitalizmom, fašizmom i socijalizmom će se u knjigama istorije obeležiti kao neuspešni društveni eksperimenti.

Kako se ovaj sistem razlikuje od Marksizma, osim u upotrebi tehnologije?

Komunizam je politički sistem koje se vodi po jednoj formi ideologije, koja se ne bavi u potpunosti ljudskim potrebama i životnom sredinom. Komunizam koristi novac, banke, armije, policiju, zatvore, karizmatične karakteristike, društveno raslojavanje, koristi indoktrinaciju i njime upravljaju imenovani političari. Cilj Venus Projekta je prevazilaženje potrebe za korišćenjem novca. Policija, zatvori, banke, reklamiranje, berzni mešetari, vojska i vlada postali bi nepotrebni kada su roba, usluge, zdravstvo i obrazovanje dostupni svim ljudima. Venus Projekat bi zamenio političare kibernetskim društvom u kojem bi upravljanje svim fizičkim entitetima, u što kraćem roku, bilo prepušteno kompjuterizovanim sistemima. Jedina oblast kojom kompjuteri ne bi upravljali bi bilo nadgledanje ljudskih. Ovo bi bilo potpuno nepotrebno i smatralo bi se društveno uvredljivim. Društvo koje koristi tehnologiju bez brige o ljudima nema osnovu za opstanak. Komunizam nema nikakav plan ni metodologiju za ostvarivanje svojih ideala i zajedno sa kapitalizmom, fašizmom i socijalizmom će se u knjigama istorije obeležiti kao neuspešni društveni eksperiment. Jedna od briga Komunizma su uslovi rada i radnička klasa. Glavne brige Venus Projekta su proizvodnja proizvoda sa ograničenom količinom ljudskog rada i eventualno eliminisanje ljudskog rada i istovremeno pružanje ljudima svih ugodnosti jednog uspešnog, visokotehnološkog društva. Naš cilj nije da stvorimo društvo koje ne radi ništa osim uživanja u slobodnom vremenu. Umesto toga, ljudi će biti upoznati sa neograničenim mogućnostima iztraživanja, kreiranja, učestvovanja i učenja.

Kako se ovo razlikuje od Komunizma?

Dok je komunizam mnogo humaniji društveni sistem od ovog kojeg imamo danas, mi mislimo da je značajno drugačiji od pravca za koji se mi zalažemo. Iako je Marks ponudio potpuno novi pravac u svom vremenu, to se danas ne može porediti sa potencijalom koji pruža današnja tehnologija ako bi se upotrebila na human način i pritom čuvajući životnu sredinu.

Venus Projekat nudi nauku i tehnologiju u službi čovečanstva na globanom nivou i pomaže u eliminisanju veštačkih granica koje razdvajaju ljude. Ovaj sistem ne koristi novac i obezbeđuje robu i usluge bez cene, duga, trampe ili potčinjenosti bilo kakve vrste. Ako upotrebimo našu tehnologiju na inteligentan način, možemo da stvorimo izobilje robe i usluga za populaciju cele planete. Mi koristimo mašine i automatizaciju za proizvodnju i distribuciju svih proizvoda koji će biti dostupni svakome u pristupnim centrima. Svrha ove nove tehnologije je da ljude oslobodi kako bi mogli da se usmere ka svojim sopstvenim interesima i stvarima koje ih ispunjuju.

Prevazišli bismo potrebu za ljudskim učestvovanjem u proizvodnji robe i usluga. Bilo kakva vrsta poreza ne bi više postojala. Mi ne podrzavamo sistem vlasti sa grupom ljudi na čelu. Takvi sistemi su uvek neadekvatno funkcionisali. Potrebno je da kompjuterizovani sistemi i kibernetika budu upotrebljeni za nadgledanje društvenog sistema koji bi se pridržavali povratnih informacija i podataka o kapacitetu naših globalnih resursa. Glavni cilj mašina bi bio proizvodnja i distribucija roba i usluga uz istovremeno održavanje čistog zivotnog okruženja, koja će služiti svima bez profita za ikoga. Kada bi svi ljudi imali pristup svim resursima, većina kriminala bi nestala. Potreba za policijom, vojskom i zatvorima bi nestala zajedno sa tim. Naravno, ovo će se razvijati u sklopu sa neophodnim promenama u obrazovanju. Nadam se da je sve ovo razjasnilo neka pitanja. Nadamo se da je ovo pojednostavljen opis kako se sve to razlikuje od komunizma.

Da li bismo mogli da čujemo vaše mišljenje o delu Alberta Ajnštajna iz 1949. godine koje sam vam poslao u vezi njegovog pogleda na socijalizam?

Ajnštajnovo razumevanje socijalizma se bazira na vremenu u kojemu je on živeo. Socijalizam se danas ne bi više brinuo o zaposlenju miliona ljudi. Najveća briga socijalizma danas bi bila proizvodnja robe i usluga koristeći najbolja dostupna sredstva. Ovo bi zahtevalo automatizaciju i nove, efikasnije uređenje društvenog kompleksa koji se više ne bazira samo na mišljenjima i idealima socijalnih radikala. Novi pravac bi se bazirao na kapacitetu nosivosti planete, drugim rečima, dostupnosću resursa i tehničkog osoblja. Čak bi i ovakav pristupak bio tranzicionalan.

Moramo da uzmemo u obzir nedostatke uspostavljenog društvenog uređenja i da se razvijemo u društveni sistem koji se bazira na najnovijim društvenim inovacijama koje će eliminisati nestašicu i zadovoljiti potrebe svih.

Umesto da se decentralizujemo, ja trenutno verujem da je moguće da se pomoću kompjutera i napredne kibernetike, vratimo u centralizaciju sa nekim prednostima. To znači, da iz centralizovanog gledišta, možemo da posmatramo uslove širom sveta i pravimo odgovorajuća podešavanja kako bi smo zadovoljoli potrebe ljudi. Stari pojam centralizacije su vladajuća tela društvenih sistema koja koriste samo onima koju su u pozicijama veće prednosti i privilegijama. Današnjom centralizacijom, bilo bi moguće stvoriti vladajući organ, bilo od mašina ili osoblja, sa informacijama na globalnom nivou.

U budućoj tehnologiji za proizvodnju, dizajn mašina i fabrika neće biti zasnovan na prodaji ili monetarnim ciljevima. Umesto toga, fabrike će koristiti resurse na najefikasniji način u službi ljudi i ljihovih potreba na globalnom nivou. Ovo menja sve pređašnje koncepte proizvodnje. U ovom novom globalnom društvu i nove tehnologije bi se upotrebljavale u svim oblastima na najefikasniji mogući način.

Ciljevi ovog novog globalnog društvenog sistema bi bili dobrobit i obrazovanje svih ljudi.

Nova tehnologija ne bi nadgledala ljude; i to bi se u društvu smatralo uvredljivim i neproduktivnim. Svrha i prednost napredne tehnologije su oslobađanje ljudi od dosadnih i opasnih poslova čime će im omogućiti da slede svoja interesovanja u umetnosti i nauci koji će biti usmereni ka društvenom poboljšanju.

Društvo zasnovano na neograničenim i neprekidnim inovacijama, nema krajnjih granica.

Kako se korišćenje Zakona može eliminisati?

Danas pokušavamo da kontrolišemo ponašanje ljudi propisivajući zakone ili potpisivajući sporazume bez menjanja fizičkih uslova koji su odgovorni za to nenormalno ponašanje. Kada resursi Zemlje bude smatrali zajedničkim nasleđem svih ljudi, nevažni zakoni i socijalni ugovori će nestati.

U ekonomiji baziranoj na resursima, društvena odgovornost neće biti funkcija veštačkih zakona ili sila. Zaštita protiv nasilja će biti ugrađena u okruženje. Jedan primer ovoga je predloženi dizajn gradova gde ljudi imaju besplatan pristup resursima bez dugova. Ovo će eliminisati krađu. Takve mere nisu pitanje postavljanja i sprovođenja zakona za sprečavanje i kažnjavanje nasilja već uloga dizajna u umanjivanju društvenog rizika, time eliminišući potrebu za mnogim zakonima.

Kao prvo, predlažimo ukidanje sistema koji stvaraju korupciju i ljudsku patnju. U gradu sa bezbednim i čistim gradskim prevozom, nije nam potrebna policija koja će meriti brzinu vozača i ponašanje kraj semafora ili proveravanje ličnih dokumenata.

Drugi primeri su vazduh i voda. Iako su oba potrebna za našu dobrobit i opstanak, ne postoji ni jedan zakon koji reguliše koliko puta udahnemo po satu zato što trenutno imamo veliko izobilje vazduha. Niko ne nadgleda izvore vode kako bi video koliko vode se može uzeti iz njega iako je sveža voda apsolutno neophodna za život. Ako je u izobilju, niko se neće pozabaviti nadgledanjem tog izvora.

Moram da naglasim da ovaj pristup globalnoj vladavini nema ničeg zajedničkog sa trenutnim ciljevima elite koja želi da formira svetsku vladu u kojoj su oni na vrhu a ostali njihove sluge. Ova nova verzija globalizacije opunomoćava svaku osobu na planeti da bude sve što ona može da bude bez toga da moraju da žive u ponižnoj potčinjenosti vladajućim korporativnim institucijama.

Društvo koje brine o ljudima "briše" zakone i odredbe time što svim ljudima omogućava pristup svim resursima, bez obzira na rasu, boju ili veru. Kada vlade prave zakone, kažu nam da su ovi zakoni stvoreni da poboljšaju život ljudi. U stvari, istina je da su zakoni sporedni proizvodi nedovoljnosti.

Pitanje je, "možemo li da prerastemo sa razmišljanjem da "neko" mora da donosi odluke za nas?"

Bolje razumevanje prirodnog zakona uključuje ljudski odnos sa okruženjem koje podržava sav život. Sva priroda je u službi prirodnom zakonu. Prirodni zakon se ne može prekršiti bez ozbiljnih posledica po pojedince ili društva. Prirodni zakoni dominiraju svim životnim sistemima. Na primer, bez vode, sunca ili hrane, biljke i životinje umiru.

Oskudno okruženje gladi i siromaštva je pretnja za sve.

U svim vašim knjigama, ali najviše u knjizi Najbolje Što Pare Ne Mogu Da Kupe, bavite se i pored drugih tema (potreba da ponovo razmislimo o prioritetima društva, savladati kriminal i rat, brinuti se o zdravlju naše planete...) takođe sa potrebom razumevanja bliske odnosi koju čovek ima sa prirodom: koje se osobine sveta (planete-društva) moraju promeniti da bi se ponovo uspostavio ovaj odnos?

Velika dostignuća u današnjoj tehnologiji su razvijena zahvaljujući vrlo malom broju ljudi. Budućnost ne zavisi od političkih rešenja već su rešenja tehnološka po prirodi.

Društvene promene ne počinju od ideja pojedinca, već manje više zavise od evolucije društva i bio-društvenih pritisaka koji su odgovorni za društvene promene. Do društvenih promena dolazi zbog prirodnih i ekonomskih pojave koje prete velikom broju ljudi.

Neki od uslova koji su odgovorni za društvene promene su ograničeni resursi, rat, prenaseljenost, epidemije, prirodne katastrofe, ekonomska kriza, masovni gubici radnih mesta, tehnološko zamenjivanje ljudi mašinama i neuspešnost njihovih vođa da prevaziđu ove probleme.

Promene koje se mogu desiti nisu bezuslovno dobre za društvo osim ako se veliki broj ljudi ne upozna sa fizičkom prirodom planete i našeg međusobnog odnosa sa njom. Drugim rečima, naše odluke moraju biti u skladu sa prirodnim zakonom i sa kapacitetom zemljinih resursa. Neki određeni deo zemljišta može da izdržava samo određeni broj ljudi. Ako stanovništvo prevaziđe kapacitet nosivosti Zemlje, doći će to teritorijalnih nesuglasica, kriminala, rata, beskućništva, gladi i mnoštva drugih teškoća.

Svi zakoni i sporazumi koje su ljudi stvorili su veštački. Oni su retko bazirani na fizičkim faktorima koji su odgovorni za ljudske vrednosti i ponašanje. Ljudi koji su odrasli u nestašici su više skloni krađi nevažno koliko je zakona i sporazuma sprovedeno. Zakoni i sporazumi nisu ono što ljudi traže--oni traže pristup neophodnim osnovama života - čistom vazduhu, vodi i plodnom zemljištu zajedno sa relevantnim obrazovanjem koje se bazira na fizičkim naukama.

Zar promene ne bi proizašle iz razumnog i logičnog napredovanja?

Ne verujem da do toga može doći samo slobodnom razmenom ideja. Potrebno je više od reči i usmene razmene da bi smo stigli do jednog inovativnog društva. Potreban je novi skup vrednosti koje su prikladnije našim potrebama. Rešenja naših problema se neće ostvariti kroz upotrebu razuma i logike. Ne postoji ni jedan istorijski podatak gde je jedno društvo namerno i svesno modifikovalo svoju kulturu kako bi se uskladilo sa menjajućim vremenima. Pravi faktori koji su odgovorni za društvene promene su proizašli iz biosocijalnog pritiska koji je sastavni deo svakog društvenog sistema. Taj pritisak je prouzrokovan prirodnim i ekonomskim okolnostima koja neposredno prete velikom broju ljudi.

Neki od ovih uslova koji su odgovorni za društvene promene su ograničeni resursi, rat, prenaseljenost, epidemije, prirodne katastrofe, ekonomska kriza, masovni gubici radnih mesta i neuspeh postavljenih vođa da prevaziđu ove probleme.

Promene mogu proizići iz katastrofa ili velikih tehnoloških napredaka. Uvođenje poljoprivrede je dovelo do značajne promene u društvu, kao što je Industrijska Revolucija i uvođenje novčanih sredstava za proces razmene. Iz istorijske perspektive, svi ovi događaji deluju pozitivni. Međutim, za vreme njihovog počinjanja, ljudi su izgubili poslove, nove veštine su bile tražene i kompletan način života je nestao.

Pravac koji promena preuzima nije uvek pogodan za ljude i ne znači poboljšanje uslova za život. Promene su rizične. Oduzimanje i nestašica upravljaju ekonomijom, bile one veštačke ili stvarne. Vođe koje žude za moći imaju komandu nad oružjem dovoljno moćnim da uništi celo stanovništvo i napravi našu planetu nepogodnom za život. Potencijal čovečanstva za kreativnost i inovaciju daleko nadmašuje svoju tenžnju za uništavanjem, ali i pored toga svaki put kada upotrebimo destruktivnu moć, vraćamo se hiljadu koraka unazad za svakih par unapred.

Istorija nam pokazuje da nisu sve promene korisne za čovečanstvo i integritet zemljinih sistema za podržavanje života. Iz ovog razloga, mnogi ljudi žele da se vrate u prošla i jednostavnija vremena.

Ne zalažem se za to da se ove stare institucije odbace: stvar je u tome da postaju nefunkcionalne. Nažalost, sigurno će biti potreban jedan društveni ili ekonomski slom da bi došao kraj starom sistemu i njegovim institucijama. U ovom trenutku jedina značajna društvena promena će se sigurno desiti kada dovoljan proj ljudi, za vreme ekonomske krize, izgubi poverenje u svoje vođe. Javnost će onda zahtevati druge alternative. Iako mi želomo da verujemo da će ovo dovesti do jednog novog svetlog poglavlja u ljudskoj drami, mnogo je verovatnije da će najizvesniji pravac biti neka forma dikature, možda čak i Američka vrsta fašizma, navodno predstavljena ljudima kao sistem koji ih štiti od proizvoda njihove sopstvene neadekvatne kulture.

Međutim, nije dovoljno samo istaći ograničavajuće faktore koji prete opstanku svih naroda. Izazov sa kojim se svaka kultura u ovoj tehnološkoj eri suočava, neki više neki manje, je obezbediti mirnu tranziciju pre uvođenja novog načina razmišljanja o nama samima, okruženju i upravljanju ljudskim odnosima. Sada je obavezno da svaka država pristupi zajedničkom riziku planiranja na globalnom nivou za novie alternative sa relevantnom orijentacijom prema društvenim uređenjima. Ovo je jedina opcija ako želimo da izbegnemo raspad civilizovanog sveta. Ako se čovečanstvo ujedini i krene da radi zajedno prema zajedničkom prosperitetu, ravnopravan pristup resursima je neophodan.

Šta Garantuje Ljudima Pravo na Učestvovanje?

Bez sticanja prava i upotrebe novca, nema se šta mnogo postići prigušavanjem mišljenja, lažnim informacijama ili iskorištavanjem drugih. Temeljne krute društvene barijere koje ograničavaju bilo čije učestvovanje i koje sprečavaju uvođenje novih ideja neće postojati. Glavni cilj je potpun pristup informacijama, robi i uslugama svim ljudima.

U današnjem svetu, svako dete koje raste okruženo kriminalom na ulici ili u tržnim centrima, ili koristi drogu, je jedan protraćen život više za društvo koje na kraju plaća za to. U ekonomiji baziranoj na resursima, postojaće mesta gde će deca odlaziti da uče i da eksperimentišu. Što su nam deca intelegentnija to će nam svima život biti bolji.

Šta smatrate "visokim životnim standardom", za kojeg svako na ovom svetu ima pravo? I ko je onaj koji donosi odluke o ovome?

U ekonomiji baziranoj na resursima, mnogi od nedostataka koje danas imamo bi se lako mogli prevazići kroz tehnološku genijalnost i umanjenje otpada. Naprimer, mogli bi smo da upotrebimo oblik isparavajuće kondenzacije u svim područjima sa nedostatkom vode. Mogli bi smo da postavimo kanale iz mora u kopno i da ih pokrijemo providnim prekrivačem od par kilometara. Ove ograde bi bile upotrebljene za isparavajuću desalinizaciju. Samo na Floridi imamo skoro 50 vati po metru koji nisu iskorišćeni od strane solarnih toplotnih koncentratora. Svi autoputevi, sva parking mesta i krovovi u novim gradovima be se koristili za grejanje vode koja služi svim potrebama zajednice bez sagorevanja fosilnih goriva. Samo koristeći geotermalnu energiju (prirodnu toplotu zemlje), mogli bi da pokrećemo ceo svet u narednih hiljadu godina, ali je ovaj izvor energije relativno neiskorišćen. Drugi izvori energije koji takođe postoje su enetgija talasa, energija vetra, toplotni koncentratori i mnogi drugi neiskorišćeni izvori energije. Nauci nikada nije dodeljen zadatak da proizvede izobilje za dobrobit svih ljudi sveta.

Visoki životni standard bi značio da svi članovi društva imaju slobodan pristup svim nužnostima koje su potrebne za održavanje života - zdravstvena zaštita, obrazovanje, hrana, odeća, stanovanje, razonoda, slobodno vreme i još puno stvari. Radni dan bi se značajno smanjio dok se potpuno ne eliminiše. Eliminišući isplaniranu zastarelost i replikaciju istih proizvoda od strane različitih proizvođača i prevazilazeći potrebu za reklamiranjem, prodajom, advokatima, menadžerima, bankarima i svim drugim neproduktivnim zanimanjima, mogli bi lako obezbediti mnogo više robe i usluga svim ljudima. Današnja srednja klasa živi bolje nego svi kraljevi iz prošlosti. U ekonomiji baziranoj na resursima, kada su sve snage i potpun cilj nauke i inovativne tehnologije, upereni prema višem životnom standardu za sve, naš stil života bi nadmašio sve što smo do danas zamišljali.

Ko donosi odluke u ekonomiji baziranoj na resursima?

Niko. Proces donošenja odluka u ovoj ekonomiji ne bi bio zasnovan na mišljenjima političara, korporativnih ili državnih interesa već bi sve odluke bile usmerene ka uvođenju novih tehnologija i u skladu sa kapacitetom nosivosti Zemlje. Kompjuteri bi nam pružali ove informacije pomoću električnih senzora kroz sve industrijske, fizičke komplekse kako bi došli do najprikladnijih odluka.

Da li će svi ljudi biti isti?

Hoće u sledećim stvarima:

• Biće zainteresovani za najnoviju nauku i tehnologiju

• Nikada neće prihvatiti nešto dok im se potpuno ne objasni

• Neće osuđivati različite kulture

• Biće radoznali o stvarima koje su nove

• Instead of few people carrying the nation, many will participate

• Allegiance to methodology, will have ability to solve problems and recognize that contributions come from all different cultures, thus helping to eliminate prejudices

• Deliće resurse i ideje

Hoće li ljudi koji budu radili više, ljudi poput doktora, zahtevati više resursa nego neko ko je umetnik?

Kada resursi budu dostupni svima bez cene i u neograničenim porcijama, ljudske vrednosti će proći kroz značajne promene. Većina nas je indoktrirana u civilizaciji koja je ukopana u nestašicu - veštački stvorenu kroz isplaniranu zastarelost. Meni su oni čiji je podsticaj novcem motivisan, veoma sumnjivi. Ja takođe verujem u sistem podsticaja, ali ne u one plitke, egocentrične podsticaje koji se ovekovečavaju od strane naših monetarno-baziranih institucija.

Ne bi bilo potrebe za bilo kakvim poslovima koji stvaraju veliki stres; vršilo bi dovoljno smenjivanja osoblja što bi praktično eliminisalo bilo kakve poslove koji stvaraju stres, dok ti poslovi potpuno ne nestanu zbog primene inovativne tehnologije.

Pronalazači i dizajneri neprekidno unapređuju metode i tehnologiju, ali da li ljudi istog mišljenja mogu da rade na ciljevima sličnim onima koje ste predstavili u vašoj knjizi, dok istovremeno žive u monetarnom sistemu? Kako predlažete da sačuvamo ideje i tehnologiju da ne doprinose ciklusu (daleko od ruku vojske, itd.)?

Yes by presenting the ideas of common heritage of all the world's resources and a global recourse-based economy, which will eventually outgrow the need for politics and money. The monetary system will eventually out live its usefulness which is already underway. As more jobs become phased out through automation the majority of people will not have the purchasing power to sustain a culture whose bottom line is profit. It is only through exposing the limitations of a monetary based system and pointing out the gains of a global system of common heritage can we attain the direction of The Venus Project. This is done just as any new ideas become infiltrated into society through book, video, schools, publications, websites, movies, TV shows, word of mouth, role models, etc.

Ako ovo ne uspemo da postignemo, utemeljeni poredak će razmišljati umesto nas i za nas, kontrolisajući sredstva komunikacije, televiziju, radio, filmove, izdavaštvo i obrazovanje. Što je javnost bolje informisana, to je tranzicija mirnija i lakša.

Venus Projekat ne može sam značajano da utiče na društvene promene osim ako ljudi kao vi, prihvate odgovornost za informisanje ljudi o pravcu Venus Projekta.

Koje su zaštite protiv zloupotrebe moći u društvu koje planirate?

p> U ekonomiji baziranoj na resursima, mi prevazilazimo potrebu za novcem koji je u suštini glavni razlog za većinu korupcije. Društvo za koje se mi zalažemo otvara pristup svoj robi i uslugama za svakoga i to bez cene. Ovo može da bude funkcija vlade, prevazilaženje potrebe za politikom u upravljanju ljudskim odnosima. Odluke vlade su uvek bile podložne utaciju moćne elite. Kibernetski kompleks bi samo upravljao i unapređivao distribuciju resursa, odrđžavao čist vazduh, čistu vodu i sve druge ugodnosti koje unapređuju ljudski život. Da ponovim, taj kompleks ne kontroliše ljude i ne upravlja njihovim životima -- nasuprot, on bi podsticao razvoj individualne inicijative i kreativnosti pojedinca, daleko više od naše današnje novčano orijentisane kulture.

Postoji mnogo straha od instalacije kibernetskih sistema. Ovaj strah je neosnovan. Nije tehnologija ono od čega bi trebalo da nas bude strah. Naša briga bi trebalo da bude zloupotreba ove tehnologije a ne sama beživotna tehnologija.

Da li imamo dovoljno energije da eliminišemo nestašicu?

Da. Potencijal neiskorićenih izvora energije je skoro neograničen ako iskoristimo toplotne koncentratore i izvore vetra, talasa i plime. Čak bi i delovi Golfske struje, Islandske Struje i Japanske struje mogle da eliminišu sve današnje nedostatke energije na svetu. Da smo upotrebili novac koji smo potrošili na vojne sisteme u poslednjih 40 godina i umesto toga se pozabavili razvojem čistih izvora energije, svet bi bio daleko bolje, bezbednije i čistije mesto za kompletno čovečanstvo.

Potencijal geotermalne energije je skoro neograničen i može lako da proizvede dovoljno energije za sve potrebe sveta. Čak i kad bi iskoristili samo jedan procenat geotermalne energije iz površinskog sloja Zemlje, imali bi smo pristup količini energije koja je otprilike petsto puta veća od celokupne količine energije koja leži u svim rafinerijama nafte i gasa širom sveta. Ovaj izvor energije ispušta malo ili gotovo ništa sumpora u odnosu na elektrane koje sagorevaju fosilna goriva i takođe ne ispušta okside azota. Osim toga, geotermalne instalacije zahtevaju vrlo malo zemljišnog prostora u odnosu na sve druge elektrane. Bušenje geotermalnih bunara ima daleko manje štetnih efekata na okruženje nego drugi izvori energije i nema potrebe za rudarskim oknima, tunelima, otvorenim jamama i skladištem za otpade.

Veliki deo geotermalne energije je dostupan u zemljinom površinskom sloju koji je otprilike deset kilometara širok i ovaj potencijalni izvor energije bi bio dostupan širom sveta od planina Anda u Južnoj Americi do Kalifornijskog Zaliva, Riftove Doline u Africi, Atlansko-Okeanske Oblasti i Beringovog Moreuza.

Da li bi sistem u kome je sve dostupno bez cene, eliminiasao podsticaj?

Mi se zalažemo za to da svi ljudi imaju pristup svoj robi i uslugama, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, stanovanju, hrani i tako dalje.

Nije dovoljno samo da pružimo životne neophodnosti. Mislimo da će naši predlozi proizvesti novi sistem podsticaja. Ljudskim bićima je potreban izazov da bi se intelektualno razvijali i održavali visok nivo radoznalosti i potrebe za nadvladanjem nestašice. Vrsta obrazovanja za koju se mi zalažemo je inteligentno korišćenje postojećih resursa i očuvanje okruženja.

Najveća sramota u sistemu slobodnog preduzetništva je uništavanje toliko ljudskih života - mlade devojke koje u prodavnicama za kasom čekajući da prodaju robu, muškarci i žene koji rade u fabrikama koristeći samo mali deo svog mentalnog kapaciteta. U školama budućnosti ljudi će učiti kako da se odnose sa drugima na inteligentan način, da sarađuju i dele ideje koje će od sveta napraviti mnogo bolje mesto za život, a ne da se natežu oko ratova i troškova vojske.

Da li bi ljudi izgubili svoj podsticaj?

Odrasli ste sa verovanjem da su ljudi inspirisani nagradama i novcem.

Sistem slobodnog preduzetništva stvara podsticaj za postizanje, međutim on takođe podstiče korupciju, krađu i pohlepu. Naš cilj je da podstaknemo razvoj novog sistema pobude koji se više ne odnosi na plitke i egocentrične ciljeve kao što su bogatstvo, imovina i moć. Danas, finansijske barijere ograničavaju inovaciju, individualnu kreativnost i ličnu stimulaciju. U Venus Projektu, novac ne bi bio potreban da bi se nekom pomoglo da nešto postigne ili napravi, iz razloga što će sve biti dostupno za zvačiju upotrebu.

Brinem za ljude čija je glavna motivacija novac. Na primer, ako je motivacija jednog doktora novac, umesto želje da reši problem u polju medicine i zdravlja i da zbrinjava ljudske živote, onda za mene i mnoge druge, njegove usluge nisu vredne poverenja. Mogu vam nabrojati beskrajno mnogo primera ljudi koji zu se borili, učili, stvarali i napredovali bez namamljivanja novcem kao nagradom, postoje mnogo značajnije nagrade od novca. Zavisi od sistema vrednosti jedne osobe i kulture u kojoj je ta osoba vaspitana, šta ta osoba doživljava kao nagradu.

U suštini svi ljudi kojima smo se divili u prošlosti, Mikelanđelo, da Vinči, Bel, Braća Rajt (Wright Brothers), Darvin i mnogi drugi su radili zato što su bili zainteresovani za rešavanje problema a ne za finansijski cilj. U nekim slučajevima je ovo bio sporedni proizvod. Obično su ljudi koji su bili orijentisani na novac postali biznismeni ili berzanski brokeri; takvi ljudi su retko kad kreativni. Ja sam se uvek osećao ugroženim od strane onih čija je jedina motivacija stvaranje novca. Na ostrvima u Južnom Tihom Okeanu, ljudi su imali više nego dovoljno resursa. Iako su banane, kokosovi orasi, ribe i skrobno voće bili u izobilju, domaćini su neprestano radili na izgradnji opreme za navigaciju, kanua, koliba i tkane odeće. Iako novac nije bio korišćen, njihov podsticaj im je poboljšao sopstevni životni standard.

Ranih dana u Americi, čovek i žena su mogli da izgrade jednu kolibu za par meseci. Danas je potrebno 30 godina ili koliko god već da bi se ta kuća otplatila sa dodatnim fondovima koji su namenjeni bankarima i drugima koji uopšte nemaju nikakve veze sa izgradnjom te kuće.

Ako pažljivo ispitate vaše stavke o ljudima koji imaju pristup svim neophodnostima života, uverićete se da mnogi bogati ljudi ne jedu 25 obroka na dan iako to mogu da priušte i da ne pretrpavaju svoje okruženje stotinom muzičkih instrumenata i automobila. Nije dostupnost resursa ono što uznemiruje ljude već nedostatak resursa koji je odgovoran za većinu kriminala, pronevera, raznih vrsta prevara, itd.

Razmislite o ovome, kada nekoliko država bude kontrolisalo većinu svetskih resursa i iskorišćavalo druge države njihovim superiornim pozicijama.

Svo tehničko osoblje i svi ostali će imati pristup visokom životnom standardu; podsticaj, koji će gurati ljude napred, je kraj ratova, teritorijalnih nesuglasica, ekonomskih kriza, dugova i osnova većine kriminalnih dela koje će se potpuno eliminisati. U ovom novom društvu koje Venus Projekat predlaže, okruženje u kojem bi ljudi živeli i obrazovali se, će biti zasnovano na osnovnim principima nauke i širokog znanja o međusobnim odnosima ljudi i okruženja koji održava sav život.

Zašto se ističe kibernetski pristup kad je reč o funkcionisanju društva?

Postoji dovoljno dokaza da tehnologija ide u ovom pravcu. Kompjuteri i veštačka inteligencija nastavljaju da se razvijaju kroz povratne informacije iz okruženja a kompjuteri mogu da stignu do najpovoljnijih odluka u upravljanju našeg društvenog sistema. Danas, automatizovani sistemi mogu da lansiraju i upravljaju svemirskim brodovima do dalekih planeta. U kibernetskom društvu sa naprednom tehnologijom, prevazišli bi smo potrebu za ljudskim učestvovanjem u upravljanju, proizvodnji i distribuciji robe i usluga. Pomoću kibernetskih sistema, uravnotežena ekonomija bi se lako održavala. To bi oslobodilo ljude od dosadnih i monotonih poslova širom sveta u kojem se danas nalazimo. Da, većina poslova će nestati.

Svet koji vi opisujete zahteva legije inženjera, umetnika i stručnjaka koji će dizajnirati, proizvoditi, montirati i podešavati. Šta će da se desi tri ili deset generacija kasnije kada se svi rezervni sistemi pokvare a stanovništvo čine samo pesnici i teoretski fizičari?

Ovo je u potpunosti vaša projekcija sa određenom grupom vrednosti koja je bazirana na prošlim događajima koji nisu nimalo vezani za Venus Projekat. Venus Projekat predlaže, ako ste pročitali našu literaturu i knjige, da podstaknemo najveći potencijal svake pojedine osobe širom sveta i da neprestano usavršavamo naše međusobne odnose sa drugima, tehnologijom i okruženjem. Ljudi bi bili oslobođeni od dosadnih i monotonih poslova što bi ih ohrabrilo i podstaklo da rešavaju probleme sadašnjosti i budućnosti. Pre nego što se izgradnja novih gradova, elektroenergetski sistema, i ostalih stvari započne, izvršiće se pažljiva procena negativnih efekata svih projekata koji su u planu. Ovo uključuje i ljudsku evoluciju.

Društvo koje ne pruža dovoljnu stimulaciju će propasti.

Istorija pokazuje da su napredna tehnologija i veštine izgubljenje kroz generacije i da je potpuno automatizovana kibernatski upravljana ekonomija/ekologija/društvo osetljivo i sklono raspadu, greškama i slomu tako da bi ljude učinilo bespomoćnim i onda ih ostavilo bez tehničkog znanja i emocionalne zrelosti za rešavanje krize koja je nastala.

Ovo važi za monetarni sistem ali nema veze sa predlozima Venus projekta. Venus projekat održava pregled globalne ekonomije. U slučaju bilo kakve katastrofe gde se neka tehnologija uništila ili pokvarila ljudi će da budu spremni da poduzimaju potrebne akcije. Novi sistem obrazovanja će pružiti svakom ljudskom biću sredstva koja će im i intelektualno i emocionalno dozvoliti da rešavaju ove probleme. Moći će da prave luk i strelu ili bilo kakve druge stvari koje su potrebne za preživljenje. Biće široko obučeni za rešavanje nepredvidljivih problema, i tehnički i emocionalno. Ljudi neće čekati i stojati kao budale u fabrici dok nova tehnologija proizvodi već će se neprestano obučavati da rešavaju "šta ako" situacije.

Ovo su pogrešne projekcije iz filmova i knjiga autora u umetnostima koji su loše informisani o tehnologiji, kulturi i ponašanju. Današnji tehnološki informisani ljudi nisu multidisciplinarni. Zato su ih fašisti i neo fašisti koristili za širenje propagande, podržavanje njihovog uspostavljenog sistema i proizvodnju ratne opreme. Političari se ne biraju da bi promenili stvari već da bi održali stvari onakvim kakve jesu. Nažalost, nauka, tehnologija i umetnost su se oduvak koristile u različitim društvenim sistemima za održavanje statusa kvo.

Multidisciplinarni ljudi koje Venus Projekat spominje nisu patriote. Njihova jedina odanost je zemlji i svim ljudima koji je naseljuju.

Nažalost, mnogi ljudi projektuju zastarele vrednosti u predloge Venus Projekta.

Zašto se onda ne planiraju jednostavne modularne samoodržive ekonomije, ili međusobno zavisne nisko-tehnološke ekonomije koje će razvijati održive tehnologije i veštine za svaku zajednicu?

Zato što ovo neće rešiti globalne probleme i probleme koji nas čekaju u budućnosti. Ne možemo da zamrznemo razvoj tehnologije i naprednih ideja ili da se vratimo nazad u sistem jučerašnjih vrednosti. To bi imalo gotovo nimalo ili vrlo malo značaja kada se govori o rešavanju postojećih globalnih problema.

Možete li opisati proces distribucije hrane i drugih stvari kao što su telefoni, kompjuteri i knjige?

Distribucija robe i usluga bez upotrebe novca ili bonova će se postići pomoću centara za distribuciju. Ovi centri za distribuciju bi bili slični izložbama, gde bi se prednosti novih proizvoda mogle objasniti i demonstrirati. Naprimer, ako ste ikada posetili Jelouston Nacionalni Park znate da u centru za distribuciju možete da iznajmite foto-aparat ili kameru i onda, ako hoćete, je možete vratiti nazad u drugi centar distribucije, eliminisajući skladištenje i održavanje aparata.

Pored kompjuterizovanih centara širom raznih zajednica gde bi se proizvodi eventualno prikazivali, postajao bi trodimenzionalni prikaz na ravnom ekranu u svakom domu. Ako želite neki proizvod, mogli bi ste ga naručiti i proizvod bi bio isporučen direktno do vašeg prebivališta.

Sve sirovine koja je su neophodne za izradu ovih proizvoda će se prevoziti direktno do proizvodnih postrojenja upotrebom automatizovanog prevoza poput brodova, vozova, maglev vozova, cevovoda i pneumatskih cevi. Automatizovani popisni sistem će biti povezan i sa distributivnim centrima i fabrikama, tako da će koordinirati proizvodnju kako bi se zadovoljila potražnja i pružala konstantnu procenu prioriteta i potrošnje. Tako će se balansirana ekonomija održavati. Nestašica, prekoračenje i otpad će se eliminisati.

Šta će ljudi da rade?

Mislim da je toliko žalosno kada ljudi postave pitanje, "Šta će ljudi da rade?". Njihovi mozgovi su se toliko spljoštili da nemaju nikakvih drugih opcija u svojim životima osim posla i u mnogim slučajevima je to posao koji im se ne sviđa. Deca su radoznala o svemu i ako ih odgojimo na pravilan način ona će imati mnogo širi spektar interesovanja i sposobnosti. Ova kultura zaista dobro odrađuje svoj posao time što ograničava ljudske interese, mogućnosti i sposobnosti i programira ih da budu lenji. Ljudi se takvi rađaju isto koliko se rađaju sa fanatizmom, mržnjom, predrasudom i određenim vrednostima. Svesni smo toga da je okolina ono što oblikuje ljude i ako se kultura ne promeni onda neće biti ni promene u ljudskom ponašanju.

Monotoni i opasni poslovi će zasigurno nestati napredkom tehnologije. Ljudi će u ekonomiji baziranoj na resursima dobiti priliku da se uključe u razne vrste istraživanja i usavršavanja, kreativne umetnosti i znanja, putovanja i istraživanja i učestvovanja u svim ostalim neograničenim vidicima koje budućnosti ima da ponudi.

Krajnje ostvarenje potencijala kibernetske i kompjuterizovane tehnologije je isključivo za poboljšanje ljudskog života bi mogla da prouzrokuje najrevolucionarniji sistem koji je ikada nastao. Vremenom bi sve veštačke granice koje su države postavile, bile eliminisane; kako počinjemo da se upoznajemo sa satelitskom komunikacijom i ličnim računarima, vladama država je gotovo nemoguće da cenzurišu ideje i informacije.

Mnogo više naglašavate ljudsko ponašanje u odnosu na ljudsku prirodu. Možete li ih oba definisati?

Ne postoji tako nešto, kao što je ljudska priroda u konvencionalnom smislu sa preodređenim i programiranim ponašanjem i skupom vrednosti koje upravljaju svim ljudskim bićima. Ono što nas zanima su ljudsko ponašanje i vrednosti, i to se sigurno može promeniti. Da ne može, sigurno bi smo još uvek živeli u pećinama.

Pitanje sa kojim bi smo se morali pozabaviti je, "Koji faktori oblikuju ljudsko ponašanje?" Mi smatramo da je ljudsko ponašanje zakonito koliko i bilo koja prirodna pojava. Naši običaji, ponašanje i vrednosti su sporedni proizvodi naše kulture. Ako se okruženje ne menja, slični problemi i ponašanja će nastaviti da se ponavljaju. Venus Projekat predlaže okruženje koje će proizvesti najbolje ljudsko ponašanje i izazvati maksimalnu učtivost kod svih nacija.

Uzmite, na primer, situaciju posle Drugog Svetskog Rata: čak su se i najuglednije porodice mogle videti kako se bore oko otpadaka hrane. Kada osnovne ljudske potrebe nisu zadovoljene, ljudi poprimaju bilo kakvo ponašanje koje je potrebno da bi obezbedili nužnosti života za sebe i svoje porodice. Kada bi smo svima omogućili pristup svim nužnostima života, dramatično bi smo umanjili neproduktivno ponašanje ljudi.

Zar ovo nije protiv Ljudske Prirode?

Od H.G. Vels, "Anti-liberali početkom dvadesetog veka su obožavali da tvrde da je "Ljudska Priroda" nepromenljiva; zamisliti da su se ljudi iz Kamenog Doba osećali i razmišljali kao bankari dok su sedeli u svojim pećinama i da su ideje Konfučija i Bude lako zamenljive sa idejama Žan Žak Rusoa, Karl Marksa i De Vindta. Oni nisu bili neznalice već pogrešno informisani o gotovo svakom bitnom faktoru vremena iz prošlosti i trenutne situacije rase."

Novi Utopisti, Roberta Boguslova: "Kao što je Norman R. F. Majer (i drugi) pre više godina istakao, izraz "Ljudska Priroda" se karakteristično koristi kao zavesa koja sakriva naše nepoznavanje čoveka u opštem smislu. I jedan od osnovnijih propusta u diskusiji o ljudskom ponašanju je ignorisanje činjenice da na čovekove postupke utiču i spoljne i unutrašnje sile."

Kao što su Artur K. Klark i mnogi drugi pisci govorili, svako ko započne temu ljudske prirode je naivan.

From the book Looking Forward, by Jacque Fresco:

"Kada se malo znalo o kulturnoj antropologiji, sociologiji i psihologiji, izgledalo je sasvim opravdano kada bi se neko odupirao progresivnim reformama govoreći, "To neće funkcionisati. To je protiv ljudske prirode." Mnogim ljudima je veoma teško da prihvate činjenicu da stvar koju zovu "ljudska priroda" jednostavno ne postoji. Ljudi su kao ogledala, reflektuju svoje okruženje. Da smo došli na ovaj svet sa nepromenljivom "prirodom" koja se sastoji iz automatskih reagovanja, postojanje civilizacije bi bilo nemoguće. Kao mravi, živeli bi smo naše živote u šablonu koji se vrlo malo menja vremenom. Najlepša stvar o nama je što dolazimo na ovaj svet sa maksimalnom fleksibilnošću.

From The Best That Money Can't Buy, Page 89, by Jacque Fresco

Fanatizam, rasizam, nacionalizam, ljubomora, sujeverje, pohlepa i eksentrično ponašanje su sve isprogramirani modeli ponašanja koji se učvršćuju i pojačavaju kroz naše vaspitanje. Ovi modeli ponašanja nisu svojstvene ljudske karakteristike ili "ljudska priroda" kao što su mnogi ljudi naučeni da razmišljaju. Ako se okruženje ne promeni, slično ponašanje će nastaviti da se ponavlja. Kada dođemo na ovaj svet, stižemo sa praznim listom papira što se tiče naših odnosa sa drugim ljudima.

Na kraju, svaka presuda u vezi sa nepoželjnim ljudskim ponašanjem ne služi ničemu bez pokušaja menjanja okruženja koje stvara takvo ponašanje. U društvu koje pruža skoro sve ljudske potrebe, konstruktivno ponašanje će se učvršćivati, a ljudima u zajednici koji imaju probleme sa međusobnim odnosima bi bila pružena pomoć a ne karta za zatvor.

Težnja za određenim etičkim ponašanjem je povezana sa ljudskom težnjom i idealima. Funkcionalna moralnost znači sposobnost za pružanje nivoa procesovanja koji će omogućiti održivo okruženje za sve ljude. Ovim, mislimo na čist vazduh, vodu, robu i usluge i jednu zdravu i inovativnu životnu sredinu. Teško je zamisliti bilo kakva rešenja koja bi služila interesima većine u monetarno baziranom sistemu. Ništa od ovoga se ne može postići bez temeljnog redizajna našeg društvenog sistema i zamene monetarno baziranog sistema ekonomijom baziranom na resursima.

Kako bi se "Nemirni Tinejdžeri" uključili u sistem? Ili bolje rečeno, šta bi oni mogli da rade?

Iako je mnogo vrsta arogantnog ponašanja i rasnih predrasuda postojalo tokom vekova, to je zato što su uslovi koji su proizveli ovo ponašanje ostali nedotaknuti. Ludo ponašanje se ne može promeniti osim ako se uslovi koji su odgovorni za to ponašanje ne ukinu.

Iz naše tačke gledišta, razlika između miroljubivih ljudi i ratnika nije u genima pojedinaca već u okruženju u kojem živie.

Većina obrazovanja u budućnosti će biti opšte obrazovanje u kojem će ljudi biti izloženi mnogim faktorima koji čine mrežu života i sadrže se u njihovim međusobnim odnosima.

Ponašanje u ekonomiji baziranoj na resursima će reflektovati tu kulturu. Hoće li onda svi ljudi biti isti? Da, u određenim područjima. Zajedno će raditi na očuvanju životne sredine i jedni drugima će podsticati maksimalnu učtivost bez obzira na rasu, boju ili veru. Zalagaće se za individualnost i kreativnost i odbaciće pojam bilo kakvih krajnjih granica.

Za vreme tranzicije iz monetarno baziranog društva u društvo bazirano na resursima, mnogi stari običaji će još uvek preovladavati.

Deca poseduju nezasitljivu radoznalost. Cilj budućnosti je da iskoristimo ovo blago umesto da ga uništavamo.

Da li bi Venus Projekat bio za osobe čije ponašanje odstupa od standardne norme?

Džejms Harvi Robinson je verovao da je pravilno proučavanje čoveka, čovek. Dokaz koja podržava ovaj zaključak ne postoji. Biljka ne može da raste sama od sebe. Potrebni su joj zemljište, hranljive materije, sunčeva svetlost, itd. Bilo koja biljka u polarnom delu planete neće rasti koliko god da je genetski obdarena. Ljudska bića zavise od zakona fizike koji vladaju čitavim procesom evolucije. Ljudsko ponašanje i vrednosti se ne stvaraju sami; oni su sporedni proizvodi naše kulture.

Možda će budući istoričari gledati na današnje ljude čije ponašanje odstupa od standardne norme zajedno sa našim neprirodnostima, nasiljem i sujeverjem, društvom koje troši veliki deo svoje zarade na vojsku kada se umesto toga može upotrebiti naučne metode koje će premostiti razlike između država, kao devijantne. Devijantna i društveno uvredljiva ponašanja su sporedni proizvodi lišavanja ili straha od lišavanja.

Venus Projekat predlaže rekonstrusanje obrazovanja u kojem bi se ljudi informisali o međusobnim odnosima između životnih sistema kao simbiotičkoj celini. Deca koja budu odrastala u okruženju bez fanatizma, rasizma i pohlepe, neće više manifestovati model ponašanja koji je uvedljiv u društvu. Na primer, čak i najuglednije nemačke porodice su se borile oko ostataka hrane u kantama za smeće pred kraj Drugog Sv.Rata. Masovna linčovanja na jugu su takođe bila negativna posledica indoktrinacije.

Pitanje koje preostaje je koliko od našeg sistema vrednosti je isprogramirano našim društvenim vrednostima koje su osmišljene da ovekovečaju postojeće i utemeljene institucije. Nije ljudska priroda već ljudsko ponašanje ono o čemu se moramo pobrinuti, i to se lako može promeniti pomoću odgovarajućeg i relevantnog obrazovanja i okruženja koje se podudara sa kapacitetom nosivosti planete.

If you elect honorable, ethical people to office but there is no support in the environment to implement the decent laws passed, they cannot be adhered to. For example, if there is not enough arable land to grow food, then behavior will revert to stealing, and corruption to attain what food there is.

Šta će se uraditi sa onim delom društva koji bi bili buntovni ili nezadovoljni, poput Timoti Mekveja (Timothy McVeigh), koji su odgojeni na normalan način?

Vaša napominjanje ljudi poput Timoti Mekveja, koji je odgojen na način koji vi nazivate "normalnim odgajanjem", mora da prođe kroz oštriju analizu. To što nazivate "normalnim" je društvo koje je nacionalističko i uzima sve što mu je potrebno silom ili kroz nasilje. Pravi zakone za svoje sopstvene interese i krši ih kada više nisu u službi tih istih interesa. Takođe ograničava obrazovanje, pogotovo u području naučnog i kritičnog razmišljanja. Ljudi u ovakvom društvu nisu medicinski zaštićeni i o njima niko i ne brine kada se sve svodi na profit. Ovo ne važi samo za Ameriku već za sve države.

Ponašanje je proizvod kulture. Mekvej je reagovao alatom koji je smatrao prikladnim za situacije u društvu koje je smatrao nepravednim; konkretno, bombardovanje ljudi u Vejkou (Waco, Texas). Naša država, Sjedinjene Američke Države, reaguje na isti način protiv drugih država s kojima imamo probleme, samo u mnogo većem obimu. Stvar nije u tome da je određeni broj ljudi rođen pod oznakama "nezadovoljni" ili "buntovnici", kao što ste vi naveli. Oni pre reagiraju na društvene uslove koje smatraju nepravednim i pogrešnim. Za vreme rasne segregacije i diskriminacije u Južnoj Africi, Nelson Mendela se smatrao buntovnikom, ali je kasnije postao predsednik. Mogu se navesti stotine ovakvih primera.

Često se pitam zašto nema miliona i miliona ljudi da protestuju protiv ratova, siromaštva, kriminala, bezkućništva i nestašice, kada je to sasvim moguće uraditi. Vrlo je lako videti da su uspostavljene vlade odradile zaista vrlo dobar posao zaglupljujući ljude, kako bi oni prihvatili današnju situaciju zajedno sa filozofskim objašnjenjima koja održavaju uslove onakvim kakvi su sada. Zarobljeni smo neprikladnim izrazima kao što su "buntovnici" i "nesrećnici", kada bi zapravo trebalo da obratimo pažnju na uslove u društvu koji su proizveli ovakvo ponašanje. Trebalo bi da tražimo načine da promenimo društvo, kako bi ono prevazišlo ovakvo ponašanje umesto što ga samo suzbija.

Posao Venus projekta nije da napada sisteme verovanja drugih kultura, ili da napada način na koji oni tretiraju žene ili vrednuju druge nacije. Ovakvi poslovi su postigli vrlo malo. U našoj državi, Sjedinjenim Američkim Državama, maltretirali smo Indijance i potcenjivali druge sisteme verovanja bez da dovoljno analiziramo svoje mane. Tokom vekova, države su činile zločine jedna prema drugoj, koji su se bazirali na nacionalizmu, propagandi i neprikladnim opisima različitih suverenih država. Pošto se naš identitet kao države posmatra na mnogo različitih načina usled tolikih godina propagande i indoktrinacije, mi nismo razvili objektivnu tačku gledišta našeg ponašanja i ponašanja drugih država. Često sam spominjao da se kritikom neke druge države bez ponude funkcionalne alternative ne postiže ništa.

Ne možemo da rešimo naše probleme istim načinom razmišljanja koji nas je i doveo u tu situaciju. Jedina istinska mera funkcionalnog sistema je da li postiže ili ne postiže svoje krajnje ciljeve.

Vekovima su države zloupotrebljavale jedna drugu do tačke u kojoj se na poverenje u namere druge države gleda s velikim skepticizmom. Mi i druge moćne države se nismo udružili da pomažemo jedni drugima. Umesto toga, mi oduzimamo dragocene resurse, eksploišemo radnu snagu, podmićujemo predsednike da udovoljavaju našim interesima, izvršavamo atentate na one koji su protiv naših htenja i koristimo vojsku da ojača naše ekonomske prednosti. Ovo su neki od razloga sukoba.

Da moćne države pomažu nerazvijenim državama bez da eksploišu njihove resurse ili jeftinu radnu snagu, ne bi bile viđene kao pretnja. Dok god budemo sklapali međunarodne sporazume koji služe samo našim interesima, nerazvijene države će nas gledati sa skepsom. Naše ponašanje tokom godina je proizvelo skeptičan odnos prema našim namerima.

To što Venus projekat predlaže je da se udružimo s drugim zemljama u obnavljanju oštećene životne sredine do postizanja gotovo prirodnih uslova i pomažemo državama u prevazilaženju nestašice. Proces koji će dovesti do ovoga će proizvesti prikladnije ponašanje i kod nas i u drugim državama. Ako vam je teško da prihvatite ovu analizu, onda možemo da razmotrimo i neke naučne principe koji su prihvaćeni od strane svih država. Na primer, kada inženjeri bilo koje države žele da izgrade most, oni koriste naučne metode i kalkulacije da odrede karakteristike dizajna. A kako tehnoligija neprestano napreduje, naučni metod izgleda kao pametniji način pristupa. Sve države koriste naučne metode kako bi postigle dobrobit od tehnologije.

U našem sadašnjem stanju društvenog razvoja, državni interesu su u velikoj meri umanjili istinsku korist od naučnih metoda. Ovo je tako zahvaljujući nacionalizmu i kratkovidim egocentričnim interesima. Kada se naučne metode intelegentno upotrebe u korist svih ljudi i životne sredine, one će vremenom promeniti način na koji razmišljamo o sebi, našoj državi i svetu oko nas.

A šta ćemo da radimo sa zločinima koji su nastali iz ljubomore?

Način na koji su ljudi u Venus projektu vaspitani se razlikuje od današnjih načina. O ljubomori u "ljubavnim" vezama će se učiti u ranim fazama obrazovanja. Ljudi bi učili kako da se odnose jedni prema drugima i kako da upotrebe odgovarajući jezik koji nije toliko baziran na osećanjima koliko na tome da li veza dobro funkcioniše. Veze bi se bazirale na tome koliko ste u stanju da pomognete jedno drugom i zajednici.

Ljude ne možete posedovati. Brak i veridba izgleda da stvaraju neprirodno ponašanje i posesivnost. Ljudi će raditi šta god je potrebno, ali ako malo bolje ispitaju svoje sopstvene vrednosti, doći će do zaključka da su im mnoge odluke nametnute od strane okoline. Sa boljim razumevanjem semantike, komunikacije i uspostavljanjem međuljudskih odnosa na konstruktivan, nekonkurentski način, mnoga od tih neprirodnih ponašanja će nestati.

Ljudi danas, u toku obrazovanja, nisu izloženi drugim načinima međusobnog povezivanja. Metode su više tradicionalne nego racionalne. Posesivnost nije nešto što pojedinac može da prevaziđe osim ako se bolje ne informiše o ograničenjima svog sopstvenog ponašanja. Posesivnost je uglavnom izraz nesigurnosti ili niskog samopouzdanja.

Sa ovim pitanjima nije moguće da sve kompletno objasni.

Iz razloga koje najbolje znaju genetičari, neki ljudi naslede drugačiju boju očiju od drugih ljudi oko sebe. U velikoj sveobuhvatnoj viziji društvene i ekonomske reforme kao što je Venus projekat, šta će biti sa onih par ljudi koji će uvek ispoljavati nenormalno ponašanje u bilo kom sistemu?

Morate da znate da Žak na ovome radi skoro čitav svoj život, a i ja u poslednje 33 godine. Naišao je na ova pitanja tokom svoje rane mladosti. Pristupio je KKK- u i Saboru građana bele rase u potrezi za načinima da ih urazumi. Uspeo je u tome. Da je genetika fiksni deo ljudske prirode, onda se ponašanje ne bi moglo promeniti. Žak je takođe radio sa "maloletnim delikventima" koji su smatrani najgorom decom u Nju Jorku i promenio ih je u konstruktivne građane koji ga još i dan danas zovu. Takođe je radio sa narkomanima i alkoholičarima koji su kasnije zauzvrat radili sa drugim ljudima kako bi im poboljšali ponašanje koristeći Žakove metode. Članovi motociklističkih bandi i članovi Nacističke partije su dolazili na njegova predavanja i on ih je sve promenio. Postoje procesi koji uspevaju sa različitim vrstama ljudi.

Žak je razvio precizan progresivan niz koraka za menjanje ljudskog ponašanja. Genetika određuje funkciju i replikaciju unutrašnjih organa, boju očiju, sklonost ka određenim fizičkim poremećajima itd. ali ona nema nikakve veze sa vrednostima, netrpeljivošću, predrasudama i drugim naučenim ponašanjima. Genetika ne čini čoveka zlim, sebičnim, egocentričnim ili pohlepnim. Da je genetika obdarila ljude unapred određenim ponašanjima, oni bi onda bili nepromenljivi.

Deluje kao da su kod životinja prisutni nasleđeni modeli ponašanja kao što su izgradnja gnezda, odbrana i prehrana mladunaca, ali većina ovog ponašanja je bazirana na usađivanju i biohemiji njihovih organizama. Životinje sa velikim nadbubrežnim žlezdama i velikim mozgom će nastojati da usade karakteristike svom potomstvu. Buldozi su pre nekoliko vekova bili svirepi psi i ljudi su tada mislili da im je to urođena karakteristika. Od tada se radi na iskorenjivanju te osobine, tako što im je umanjena nadbubrežna žlezda, što je rezultovalo smanjenjem agresivnosti. Dakle, to nije bio slučaj nasleđene agresivnosti, već je bila u pitanju veličina nadbubrežne žlezde koja je prouzrokovala agresivno ponašanje koje je karakterizovalo ovu rasu.

Žak je zainteresovan za utvrđivanje tačnih mehanizama koji su odgovorni za ponašanje.

Genetičari mogu da izmisle reč "genI", a da ipak izostave sve detalje koji su odgovorni za varijacije ponašanja. Neki tvrde da se model usvojenog ponašanja nasleđuje kroz protoplazmičko spajanje, čineći tako gene žrtvenim jercima istinskih odlučujućih faktora. Teško je da diskutujemo o ovim stvarima ako niste pročitali knjige koje vam je Žak dao, kao što su "Mozak i mišljenje", "Mišljenje u razvoju" i knjige o semantici. U nedostatku istinskog poznavanja sadržaja ovih knjiga, gotovo je nemoguće da u potpunosti shvatite suštinu ovakvih informacija.

U suštini, Žak se bavi tačnim mehanizmima koji se bave prenošenjem vrednosti i oblikuju ponašanje, i odbija izraze kao što su instinkt, ljudska priroda i nasleđivanje putem protoplazmičnog spajanja. Ovi izrazi ne opisuju precizno proces. Kada bismo samo koristili izraze a odbacili procese, ne bismo mogli da napredujemo u nauci. Ne bismo mogli da gradimo mostove, pravimo telefone, dizajniramo kompjutere, itd. Sve bi se svelo na intelektualni lingvistički hobi. Ovaj neadekvatni proces ne bi bio dovoljan za stvaranje pozitivnije budućnosti.

Lingvističko i intelektualno zalaganje je bilo prisutno kod mnogih filosofa i intelektualaca koji su proces evolucije doživljavali kao proces sačinjen od naprednog i dubokog razmišljanja. Iz Žakove tačke gledišta, dela ovih intelektualaca liče na radove umetnika koji sanjaju kako će ljudi jednoga dana izmisliti načine dostizanja raja, ali koji ne pružaju nikakve informacije o postizanju tih ciljeva. Rad ljudi koji razvijaju tačne metodologije za ostvarenje ovih ciljeva je jedini koji ih i može pretočiti u realnost. Većina ljudi se bavi džunglom jezičkih apstrakcija sa mao ili nimalo uvida u odnos uzroka i posledice ili metodologiju. Ovakav pristup, za Žaka, nije nikada bio prihvatljiv način da se išta postigne.

Da li zastupate ubijanje ljudi sa neprirodnim ponašanjem?

Pod izrazima "mentalno nestabilni" ili "nenormalni ljudi", mislite li na ljude iz kompanije GE (General Electric) koji su jedni od najvećih zagađivača okoline i svesno izlažu svoje radnike karcinogenima koji prouzrokuju smrt, ili na one koji manipulišu novcem zbog profita bez da doprinose dobrobiti života ljudi, ili na one koji pozajmljuju drugima novac za kupovinu auta i, ako naprimer osoba ne uplati poslednju ratu, oni ne oduzmu samo gumu ili volan u vrednosti te jedne isplate, već kompletan auto? Ili možda mislite na sudije koji bacaju ljude u zatvor zato što su se međusobno ubijali zbog resursa, dok predsednici država bombarduju i uništavaju kompletne gradove i države zbog resursa i osiguravanja tržišta, a onda po parkovima postavljaju spomenike u počast onima koji su izvršavali te zločine?

Moralo bi da bude mnogo više ubijanja ako bi razumnije društvo želelo da se otarasi svih "nestabilnih" i "nenormalnih" ljudi. Ne, ne podržavamo ubijanje bilo koga. Mislimo da je ovaj sistem kao tumor koji uništava svog domaćina, a vremenom i samog sebe. Napredak tehnologije će vremenom eliminisati poslove i ljudi više neće imati sredstava da kupuju robu koja se proizvodi; tada će morati da se pojave novi društevni projekti. Mi mislimo da će u ovom periodu najverovatnije doći do vojne diktature. Želeli bismo da upoznamo ljude sa pojmom ekonomija bazirane na resursima, tako da bi mogli da razumeju da postoje druga moguća rešenja.

Zar tehnologija nije u često štetna za ljude i uzrok mnogih naših problema?

Što se tiče vaše zabrinutosti da tehnologija prouzrokuje nenormalno ponašanje, imajte na umu da, voleli mi to ili ne, sve više i više zavisimo od tehnologije. Brinemo oko toga da li će se tehnologija koristiti u društvu koje će biti kao ovo u kojem danas živimo i koje zloupotrebljava ljude, ili takvo u kom će tehnologija osloboditi ljude i pružiti im više konstruktivnih mogućnosti. Scenario koji ste spomenuli zvuči kao priča futurista koji prikazuju diktaturu u budućnosti, iako znaju vrlo malo o tehnologiji. Ako Venus projekat ne izazove prijatnu i ljubaznu sredinu punu podrške, onda on neće funkcionisati. Društvo ne bi bilo organizovano tako da ljudi budu sluge mašinama, već bi mašine poboljšavale naše živote. Mi gledamo na mašine kao na produžetak naših ljudskih mogućnosti. Sigurno nećeti videti ljude kako se ljute na svoje veš mašine ili frižidere zato što se plaše da će ih te mašine porobiti. Masovna izrada mašina bi eliminisala potrebu da se hiljade ljudi muči koristeći neki jednostavan ručni alat. Mislim da se niko ne bi protivio ovom razvoju, osim ako on ne podrazumeva da će neko zbog njega izgubiti svoje prihode, kao što je to slučaj danas.

Sistem koji mi zastupamo možda nikada neće biti perfektan, ali bi bio ogromno poboljšanje načina na koji mi danas organizujemo protok robe i usluga. Bio bi to sistem koji se neprestano poboljšava i razvija nove resurse za istraživanje daljeg napretka procesa.

U ovoj novoj kulturi, da li predlažete da tehnološka elita donosi odluke o usmeravanju društva?

Ne. Venus projekat predlaže kibernetisano društvo u kojem bi kompjuteri zamenili zastarele sisteme izbora političara koji, u mnogim slučajevima, predstavljaju već utvrđene i zadate im interese. Tehnologija nikada neće diktirati ili nadgledati naše pojedinačne živote, jer bi se to smatralo uvredljivim za društvo i neproduktivnim. Filmovi kao što su "1984", "Vrli novi svet", "Istrebljivač" i "Terminator 2" su posejali strah kod nekih ljudi da će tehnologija preuzeti kontrolu nad našim društvom. Jedini cilj Venus projekta je da uzdigne duhovni i intelektualni potencijal svih ljudi, dok im istovremeno pruža robu i usluge koje će zadovoljiti njihove pojedinačne materijalne potrebe.

Govori se da mnogi ljudi, koje zapošljavaju privatne korporacije, imaju utisak da služe u privatnim diktaturama od trenutka kada uđu na radno mesto i otkucaju vremensku karticu. Venus projekat bi, s druge strane, koristio najbolju tehnologiju za unapređivanje života svakoga od nas. U predloženom sistemu radni dan bi bio skraćen, što bi obezbedilo da ljudi imaju više slobodnog vremena, zdraviji stil života i okolinu bez strsa.

Kako će se rešiti problem neumerenosti (recimo da jedna osoba ili grupa ljudi želi više nego što je na raspolaganju)?

Kad smo kod neumerenosti; U Drugom svetskom ratu, Amerika je imala 600 ratnih aviona i nismo mogli da krenemo u rat sa tim brojem, pa smo na kraju proizvodili 90.000 aviona godišnje plus i podmornice, nosače aviona, protivavionsko oružje i više nego dovoljno medicinskog osoblja koje se brinulo o povređenim vojnicima. Naravno, mobilisali smo se za rat. Koliko ja znam, nikada se nismo mobilisali za mir i za proizvodnju izobilja koje sigurno možemo obezbediti. Mi danas čak nemamo dovoljno para za izgradnju novih bolnica i zato moramo da se udaljimo od monetarnog sistema i pređemo u sistem baziran na resursima.

Samo zamislite šta bi se desilo sa svetskim zalihama sredstava kada bismo se mobilisali za mir. Da razjasnim ovaj poseban aspekt; kada ljudi idu na posao, njihovi neiskorišćeni automobili čekaju na parkingu osam sati. U ekonomiji baziranoj na resursima malo bi koji auto bio neiskorićen, par teretnih vagona bi ostali u železničkim dvorištima, par brodova bi ostali u hangarima. Kao i u ratnim situacijama, upotrebili bismo sve što imamo. Najveća razlika je ta što umesto da treniramo ljude da budu mašine za ubijanje, naučili bismo ih kako da upotrebe mašine za proizvodnju više nego dovoljno robe i usluga za sve ljude.

Kako će se ljudi na Bliskom istoku slagati? Kako će se rešiti pitanje religija?

U ekonomiji baziranoj na resursima postoji materijalna dobit za svakoga ukoliko njihova država učestvuje u projektu zajedničkog nasledstva, koji će unaprediti sve države. Oni koji odbiju da učestvuju će propustiti sve koristi koje se mogu dobiti.

Svako ima slobodu da izabere koji god sistem verovanja želi, ali niko ne sme da nameće taj sistem drugima. Svako može da ide kuda god želi bez ikakvog ograničenja. Ako se neko ne ponaša konstruktivno, nećemo ga kazniti ili slati u zatvor, već ćemo im pružiti pomoć. Postojaće konstantno zalaganje da se koristi ekonomije bazirane na resursima predstave čak i državama koje misle da je bolje da ne budu deo ovog sistema.

Neće biti mešanja u njihova verska ubeđenja i tradicionalne običaje njihovog društva. Ove stvari se ne mogu silom izbaciti, možete samo obrazovanjem raspršiti verovanja koja su beznačajna. Mi bismo radije da koristimo ovakav pristup umesto vojnog. Iako će duže trajati, mislimo da će ljudi vremenom uvideti prednosti ovog stanovišta udruživanja i podele resursa, kao što su se i sve američke države ujedinile i njihovi međusobni sukobi nestali.

Sve ove države imaju nedostatak resursa i mislimo da bi uvidele prednosti. Ništa im se ne bi nametalo.

Šta će biti sa religijama?

Koncepti prezentovani u Venus projektu nisu ni na koji način neusaglašeni sa većinom verskih učenja širom sveta. Možda je najveća razlika u tome što bismo mi želeli da transformišemo ove uzvišene ideale u funkcionalnu stvarnost za sve države ove planete.

Mnogi ljudi tvrde da kada duhovnost ne uspe u donošenju društvenih promena, nasilje se racionalizuje. duhovnost ne uspe u donošenju društvenih promena, upotreba nasilja se racionalizuje. Da li se slažete sa ovim mišljenjem?

Ako ne napravimo prave korake, itekako će biti nasilja. To nema nikakve veze sa željama ili težnjama. Mi mislimo da naše usmerenje može da prevede duhovna učenja u funkcionalnu stvarnost koja izbegava nasilje.

Šta možete da nam kažete o postupu Venus projekta obrazovanju?

Velika važnost bi se dala obrazovanju. Što su deca bolje informisana, to bi bogatiji bio svačiji život. Svako dete koje se danas drogira je jedan uništen život za koji ćemo i vi i ja na kraju platiti. Iako će se knjige, video snimci, kompjuteri i virtualna stvarnost koristiti, veći deo obrazovnog procesa bi bio participativne prirode, gde bi učenici bili u direktnoj interakciji sa fizičkom okolinom. Postali bi svesni simbiotičkog odnosa između biljnog i životinjskog sveta. Učili bi putem praktičnih eksperimenata, u toku kojih bi se visoko koncentrisali na obrazovne i komunikacijske nauke, što bi učenicima omogućilo da istinski shvate značaj fizičkih pojava na daleko konkretiniji način. Povrh svega, učili bi kako da efikasno komuniciraju sa drugima, da razmenjuju iskustva, ispituju alternativne pristupe problemima i da prihvataju etničke i kulturološke razlike, zamenjujući netoleranciju razumevanjem.

Sveobuhvatan pregled istorije svih civilizacija bi bio od ključne važnosti za razumevanje drugih kultura, vrednosti i sila koje ih oblikuju. Opšte obrazovanje, kao što se predlaže u Venus projektu, bi omogućilo učenicima da steknu bolje razumevanje kultura koje se razlikuju od njihovih, i time vodilo ka boljem razumevanju prednosti ujedinjavanja svih država u očuvanju života na planeti Zemlji. Ako bismo stavili akcnat na stanovište svetske dobrobiti, bilo bi mnogo teže nagovoriti nekoga da se ponaša agresivno, uvredljivo i neprijateljski prema nekoj osobi ili drugim narodima. Sa ovim širim obrazovanjem, deca bi uvidela da je Zemlja jedno fantastično i darežljivo mesto na kom sve nacije sveta mogu da dele i napreduju.

Kakvo bi bilo obrazovanje?

Obrazovanje bi trebalo da bude više od prezentacije mnogo činjenica koje učenici moraju da zapamte. Prvi aspekti inovativnog obrazovanja bi trebalo da naglašavaju komunikaciju i sposobnost rešavanja i izbegavanja konflikta. Ovo bi se moglo postići izlaganjem opštoj semantici.

Iako će se knjige i kompjuteri koristiti u budućem obrazovanju, izloženost osnovnim naukama je apsolutna neophodnost. Ovo bi uključilo i ekspoziciju prema naučnom metodu i kako se on primenjuje svakodnevnom životu. Ali, najvažnije, nauka i tehnologija se moraju primenjivati uzimajući u obzir ljude i životnu sredinu, bez kojih tehnološki napredak ne bi ništa značio.

Drugi deo obrazovanja koji treba istaći je doprinos mnogih različitih naroda umetnosti i nauci koje se danas koriste širom sveta. Tendencija upotrebe obrazovanja za uveličavanje zasluga određene države je više propaganda nego prezentacija pravih informacija. Nije moguće da ljudi razumeju druge kulture bez da poznaju mnogo različitih kulturoloških praksi. Nijedna civilizovana kultura danas se nije sama od sebe izdigla na nivo na kojem je. Naprotiv, razvoj svih naroda je rezultat rada puno kreativnih ljudi širom sveta koji su dali doprinos umetnosti i nauci.

Kako su učenje, saradnja i sticanje zdravlja ugrađeni u sistem?

Ako hoćemo da deca postignu pozitivne i konstruktivne međusobne odnose, i da postanu članovi koji doprinose društvu, efikasan način na koji se ovo može postići je dizajniranje okruženja koje će proizvesti željeno ponašanje. Na primer, ako bi deca htela da nauče kako da sastave mali automobil, dizajn bi bio takav da bi zahtevao da četvoro dece podignu auto dok drugih dvoje montiraju točkove. I ostatak auta bi bio montiran na sličan način, zahtevajući pomoć i saradnju svih, kao bi auto bio spreman za upotrebu. Ovakav prosvećen način obrazovanja bi pomogao učenicima da cene prednosti saradnje.

Vežbe u našim školama ne bi bile obavezne, monotone niti bi uključivale takmičenje, već bi bile direktno uključene u iskustvo učenja. Na primer, radionica koju deca vole bi se nalazila na vrhu brega u sredini nekog jezera. Da bi došla do tamo, deca bi morala da koriste čamac i da veslaju, a onda da se popnu na vrh brda. Ovo ne obezbeđuje samo fizičko vežbanje već i osećaj postignuća koji poboljšava mentalno zdravlje i podsticajan je.

Šta je sa hranom? Da li bi ljudi jeli meso?

Hrana i ishrana bi bile bazirane po ličnom izboru i ako iztraživanja pokažu da je hranjenje životinjskim mesom štetno za zdravlje ova informacija bi bila dostupna svim ljudima. Kroz vreme i obrazovanje i proizvodnju sintetičnih proteina mogli bi smo da živimo bez da ubijamo ribe i životinje. Ne možemo da zabranimo šta jedemo, ali možemo da prerastemo potrebu za životinjskim proteinom. Tokom tranzicije prema boljoj dijeti za one kojima je potrebna takođe bi mogli da napravimo hranu koja ima skroz isti ukus i osećaj kao hrana koju su do tada jeli samo što bi bilo zdravije za ljude.

Mi smo takođe protiv eksperimentisanja na životinjama i ljudima.

Šta će se desiti sa zavisnosti od droge i sa alkoholičarima?

Oni se mogu preučiti da koriste veštačke stimulante. Život bi bio puno interesantniji, uzbudljiviji i uvek u razvoju.

O svim ovisnicima droge bi se pobrinulo da prime neophodno lečenje da prevaziđu njihove probleme bez zavisnosti od droge, alkohola ili duvana sve to bez cene. Nekorištenje novca bi eliminisalo prodaju droga, prostitucije, itd.

U društvu u kom su ljudi odgajani uz pristup informacijama i resursima, bilo bi mnogo manje stresa i potrebe za ovim veštačkim supstancama.

Meditacija, vežbanje i drugi načini u mnogim slučajevima bi služili za ublažavanje napetosti. Ljudi bi takođe učili kako da se izražavaju bez potrebe za stimulante da bi mogli da kažu ono što žele.

Da li je Venus projekat zainteresovan i u mogućnosti da koordinira drugim grupama, hotimičnim zajednicama, pojedincima u cilju organizovanja društva baziranog na resursima koje bi bilo sprovedeno u sadašnjem društvu? Drugim rečima, da li Venus projekat organizuje samu tranziciju, ili samo predstavlja primer onoga što je moguće, sa namerom da društvo kao celina bude akter koji će izvesti tranziciju?

Mi nismo za hotimične ili održive zajednice koje žive dobro same za sebe. Mi predstavljamo alternativno globalno društvo. Ako postoje hotimične zajednice koje su zainteresovane da rade sa nama na ostvarenju ciljeva i pravca Venus projekta, bile bi dobrodošle, ali mi ne znamo ni za jednu drugu zajednicu koja zastupa ovaj pravac. Svo ovo vreme pokušavamo da informišemo ljude, grupe i zajednice o ovom alternativnom pravcu. Koristila bi nam svaka pomoć do koje možemo doći, kako bismo sve ovo izveli.

U ovoj fezi nismo na poziciji moći za izvođenje tranzicije. Hteli bismo da je iniciramo u kojoj god meri možemo, ako dobijemo priliku. Naravno da uvek težimo ka ovome.

Šta mislite kako ljudi reaguju na vaše predloge, koje bih nazvao "virtuelnim predlozima", o budućem svetu, i kakav je vaš odnos sa njima? Koliko je važno ispunjenje u smislu kredibiliteta i konkretnog iskustva?

p> Ja ne zavisim od današnjih vrednosti, jezika i običaja s obzirom da su napravljeni pre puno vekova. Niti ono u šta većina ljudi veruje utiče na mene. U jednom vremenskom periodu, većina ljudi je verovala da je zemlja ravna. Verovali su u mnogo različitih bogova i demona za koje su mislili da su odgovorni za njihove teškoće.

Takođe se ne slažem sa konceptom da ljudi istinski komuniciraju jedni sa drugima. Ovo ne bi bilo moguće osim ukoliko svi ljudi ne bi posedovali isto znanje o tehnologiji i nauci. U većini slučajeva, ljudi govore jedni drugima umesto da pričaju jedni s drugima.

Kada o ovome govorim, pokušavam da na najjednostavniji način objasnim beneficije društvenog pravca kojeg predlažem. Da bih razjasnio ove koncepte moguće održljive budućnosti za sve ljude sveta, mi proizvodimo video snimke i knjige koji su dostupni na našoj internet stranici www.TheVenusProject.com

Ne postoji pitanje kredibiliteta. Ako nastavimo ovim putem uništićemo okolinu i jedni druge.

Je li Venus projekat utopijsko društvo?

Venus Projekat nije utopijski koncept. Ne verujemo u pogrešnu zamisao utopijskog društva. Takvo nešto ne postoji. Društva su uvek u stanju tranzicije. Mi predlažemo alternativni pravac koji se obraća uzrocima mnogih naših problema. Krajnje granice za ljudska i tehnološka dostignuća ne postoje - uvek će prolaziti kroz promene. Čak i ako dizajniramo društvo koje ima sve stvari koje su potrebne za poboljšanje ljudskih života i očuvanje okoline, i dalje bismo samo bili na početku sledeće faze. Mi smo uvek u tranziciji i učimo nove stvari.

Preživljenje bilo kojeg društvenog sistema uvek na kraju zavisi od njegove sposobnosti da dozvoli odgovorajuće promene koje će unaprediti društvo u celini. Modeli koje izaberemo određuju da li na Zemlji postoji ili ne postoji intelegentan život. Za kraj, da bismo realizovali ovaj novi društevni dizajn, potrebno je puno volonterskog, nesebičnog zalaganja. Mi samo predlažemo pravac. Naša budućnost zavisi od odluka koje danas donosimo.

Budući planovi? Šta ćete sada da radite? Šta ćete da uradite sledeće?

Radimo na scenariju za film koji će opisati ciljeve i usmerenje Venus projekta. Mi mislimo da je jedan takav film neophodan i efikasan način da izložimo javnost novim mogućnostima, u kojima su nauka i tehnologija iskorišćene pametno za svačiju korist.

Više nego par ljudi bi reklo da im je dosta više života u ovom društvu koje pokreće novac i da bi želeli da žive jedan ispunjeniji život. Koji savet biste dali tim ljudima?

Da uče o usmerenju i ciljevima Venus projekta i da pomognu da se proširi grupa sledbenika i podržavalaca.

Da li imamo dovoljno vremena da izvršimo sve ove promene?

Stvarno ne znam odgovor na ovo pitanje; ja ne kontrolišem ove promenljive. Ali čitav svoj život sam radio na alternativnim strategijama za dostizanje održive budućnosti za sve ljude, kao i na osnovnim promenama u načinu na koji gledamo jedni na druge, na naš svet i na sebe same. To je vizija novog društvenog sistema koji ni po čemu nije sličan bilo kojem drugom sistemu koji je ranije postojao. Ovaj sistem predlaže jednostavan pristup redizajniranju kulture tako da se na rat, siromaštvo, glad, dug i nepotrebne ljudske patnje ne gleda samo kao na nešto što se može izbeći, već kao na nešto što je potpuno neprihvatljivo. Ova nova civilizacija koristi tehnologiju, kibernetiku i nauku, uzimajući u obzir i ljude i okolinu, kako bi osigurala, očuvala i podstakla prijatniji svet za sve ljude. Bilo šta manje od ovoga bi dovelo do ponavljanja istih problema koji su svojstveni današnjoj globalnoj korporativnoj ekonomiji.

Kada bi mogli da izaberete jednu reč koja bi opisala suštinu ovog novog društva, koja bi to reč bila? Jedinstvo? Otkriće?

Zajedničko nasledstvo svih Zemljinih resursa za sve ljude sveta zajedno sa globalnom ekonomijom baziranom na resursima.

Šta će se desiti sa korišnjenjem droge u budućnosti?

Danas postoji ogroman podstrek za prodaju droge i pravljenje zavisnika od ljudi, zato što je to izuzetno profitabilno. Da, za vreme tranzicije će biti problema zato što će ljudima biti potrebna droga. Oni će biti u mogućnosti da dođu do droge. Ali će mnogo više informacija biti plasirano o negativnim i pozitivnim efektima upotrebe različitih droga. Takođe će postojati ogromna služba pomoći za one koji žele da se odviknu od zloupotrebe droga, a ne mogu to sada sebi da priušte, jer nemaju sredstava. Neće biti moralnih osuda ljudi koji prolaze kroz rehabilitaciju od zloupotrebe droga, već će briga o fizičkom i psihičkom zdravlju tih ljudi biti glavna okupacija.

Mi na kraju želimo da uspemo u obezbeđivanju okruženja koje je interesantno i koje će biti dovoljno izazovno, te će vrlo mali broj ljudi imati potrebu da se drogira. Kroz obrazovanje i mnogo opušteniju atmosferu, potreba za drogiranjem će nestati. Ljudi će imati zdraviju mentalnu perspektivu ili bolji alat za suočavanje sa situacijima u kojima se nađu.

Kraj

• < Prethodna
• Sledeća >