Zauzmi Vol Strit
- Detalji
- Datum objavljivanja 15 septembar 2011
- Pogodaka: 1041
www.occupywallst.org
17-og septembra 2011. pokrenuta je novonastala lavina nezadovoljstva u srcu svetskog finansijskog centra u Donjem Menhetnu u Njujorku, takođe svetu opšte poznatom kao institucija pod nazivom „Vol Strit“. Od 26 septembra bilo je preko 80 hapšenja i mnogo zabeleženih incidenata koji nalikuju nasilju i maltretiranju od strane policije i bezbednosnih službi koje su se tamo nalazile. Uprkos svemu, učesnici protesta su i dalje obazrivi na ovom skupu koji bi vrlo lako mogao postati prekretnica koja će odjekivati još dugo.
Pokret u duhu vremena želi javno da pruži podršku ovom osnovnom pravu na protest.
Dok se svet budi zbog finansijskog sistema koji propada uz rastuće građansko nezadovoljstvo koje nastaje bez pristrasnosti vrhovnoj vlasti, religiji ili političkoj pripadnosti, nov način razmišljanja koji ujedinjuje, polako pušta korene čime prevazilazi ideje koje su mnogi od nas smatrali osnovnim načinom života.
Laganim dirinčenjem radne snage u celome svetu dok automatizacija nastavlja da odmenjuje ljudski rad zarad smanjenja troškova korporacija, istovremeno smanjujući kupovnu moć a samim tim i neizbežno gušeći takozvani „privredni rast“ sa dužničkom krizom koja se stalno širi a stvorena je u sistemu pozajmljivanja pokrića i sa prostom činjenicom da se novac stvara iz duga i da se prodaje kao roba u zamenu za profit – Profit koji jedino može ponovo nastati kroz dalje prodavanje pozajmica; sa vojnim programima koji se mogu nazreti i kojih ima sve više u gotovo svim velikim vojnim silama dok finansijska kriza, zajedno sa naftnom krizom koja je u toku, počinje da nagoveštava etapu globalnog sukoba u razmerama koje nikada pre nisu viđene; zajedno sa psihologijom tržišta beskrajnog povećanja potrošnje koja i dalje obuzima i izobličuje značaj života u harmoniji sa prirodom na planeti sa ograničenim resursima i naš sistem vrednosti...
...možda je vreme da shvatimo da socijalni problemi koje imamo nisu specifični za samo jednu opštu politiku, administraciju, ili samo za takozvanu „pohlepu korporacija“. Pravi problem koji imamo je u stvari sistemski i proteže se kroz samu srž osnove koja definiše naš privredni sistem i način razmišljanja koji se podržava i nagrađuje.
Istorijska iluzija koja se proteže do dan danas je da je neko ili neka grupa jedini „krivac“. Umesto da se fokusiramo na 400 ljudi koji su bogatiji od 150 miliona Amerikanaca ili na činjenicu da na globalnom nivou 1% svetske populacije drži više od 40% bogatstva, hajde da umesto toga priupitamo sebe kako je ovako nešto uopšte moguće i, još kritičkije, zašto bismo očekivali išta manje? Mislite o tome.
Ipak, ovo je „Slobodno tržište“, zar ne? Nasuprot ispraznim statističkim procenama efikasnosti koje pravi najveći deo ekonomista, otvoreno tržište naprosto znači da svi mogu raditi šta žele u okviru zakonskih granica; zakonskih propisa koji su, da ne bude zabune, takođe na prodaju u slobodnom tržišu, kao što su i politički zvaničnici, regulatorne institucije i svaki drugi društveni entitet koji želite da uzmete u obzir.
Ništa osim maksimiziranja novčane dobiti nije sveto i svaki put kada neka osoba ili grupa u prvi plan stavi štetnu posledicu po društvo ili okolinu, pogrdni nazivi im se lepe na čelo ne bi li ugušili njihove glasove i odvratili druge zagovaravače – nazivaju ih rečima poput „Socijalisti“ ili „Komunisti“.
Štaviše, dok ljudi na protestima širom sveta nastavljaju sa osuđivanjem uticaja novca na društvene tokove kao što su ozakonjena realnost korporativnog lobiranja, čak i korišćenje tako živopisnih slogana poput „Korporatizam“, „Truli Kapitalizam“ pa čak i „Fašizam“ deluje kao da oni pogrešno tumače šta ovaj sistem jeste i šta je oduvek bio.
Ekonomski model slobodnog tržišta je slučajnost, anarhična organizacija koja podrazumeva da će svaka osoba ili grupa sa dovoljno novca a samim tim i moći biti „odgovorna“ u svom delovanju i prema društvu i prema okolini. Problem je što sama definicija „finansijske odgovornosti“ zapravo po društvo i okolinu znači biti eksploitativan, manipulativan i nemarljiv, jer u stvari neefikasnost upravlja ovim sistemom.
Generalno gledano što je više problema u društvu, to se više poslova stvara i onaj 1% više klase postaje sve bogatiji. Postoji empirično odvajanje od onoga što zapravo omogućava život i nikakvo menjanje srži postulata tržišta zasnovanog na novčanom Podsticaju to neće promeniti.
Sa druge strane, ovaj sistem, kao istorijska tvorevina, se zapravo zasniva na kulturnom hegemonijskom pretvaranju. Onog trenutka kada se ostvari ekonomska prednost, sve su šanse da će se ona i zadržati. Zbog toga sve u ovom sistemu favorizuje bogate svojom celokupnom strukturom i logikom koja iz njega sledi. Iako javnost može kritikovati činjenicu da menadžeri koji zarađuju preko 300 miliona dolara godišnje pored plata dobijaju i bonuse, retko ima zamerki na Kamate koje nagrađuju one koji imaju velike depozite i u suštini oporezuju one koji podižu kredite. Dok vi možete kupiti kuću uz pomoć kredita, plaćajući u hiljadama godišnju kamatu, bogata osoba može da oroči svoj novac u banci i da dobija besplatan profit samo zbog toga što imaju višak novca.
Razdvajanje između klasnog raslojavanja i večno produživanje i rast bogatstva nisu nusproizvodi. To je neizbežno. U slobodnom tržištu, svako je „slobodan“ da drugima oduzima slobodu uz pomoć čistih ekonomskih pritisaka koje stvara ova igra. Slobodni ste samo toliko koliko vam je pun novčanik. Kovanicu „Institucionalni Rasizam“ je stvorio Stokli Karmišel, aktivista koji se bori za ljudska prava 1960 godine skrećući pažnju na to koliko često neprimećeni načini rada i strukture u samom društvu podrivaju prosperitet i jednakost Afro-Amerikanaca. Ovo što mi danas imamo je samo blaga varijacija: „Institucionalni Klasicizam“.
Sam Vol Strit, koji je krajnja manifestacija trke za novcem kao robom a ne kao načinom za istinsko stvaranje ili doprinosa društvu, je prirodno zreli entitet za izražavanje simboličnog protivljenja jer, ako ništa drugo, ne bi ni trebao da postoji i sigurno ne bi trebao da ima tako dalekosežne posledice na stabilnost današnje svetske ekonomije, bez obzira na označene mane koje ima.
Bez obzira, pored gore navedenog, još jednom se mora ponoviti da ni Vol Strit ni Bankarski sistem nisu izvor naših problema. Oni su samo simptomi Ekonomskog sistema koji će ređati neuspehe zbog same prirode svojih zastarelih i lažnih pretpostavki ljudskog ponašanja i odnosa prema okolini.
Sada se nameće pitanje, šta da postavimo umesto zastarelog Ekonomskog sistema? ~Z
O pokretu:
Pokret u duhu vremena je grupa aktivista koja se zalaže za globalnu održivost i koja radi u cilju ujedinjenja sveta zarad zajedničkog cilja održavanja vrsta pre nego što bude prekasno. To je društveni pokret, nije politički, sa više od 110 ogranaka u gotovo svim zemljama sveta. Razdorni pojmovi poput nacija, vlada, rasa, političkih stranaka, religija, veroispovesti ili društvenih klasa su nefunkcionalne razlike u očima Pokreta. Radije, mi gledamo na svet kao na jedan sistem i na ljudsku vrstu kao na jedinstvenu celinu koja deli isto stanište. Naša sveobuhvatna namera se može sažeti u „primenu naučne metode u cilju društvenog boljitka“.
Pokret u duhu vremena želi javno da pruži podršku ovom osnovnom pravu na protest.
Dok se svet budi zbog finansijskog sistema koji propada uz rastuće građansko nezadovoljstvo koje nastaje bez pristrasnosti vrhovnoj vlasti, religiji ili političkoj pripadnosti, nov način razmišljanja koji ujedinjuje, polako pušta korene čime prevazilazi ideje koje su mnogi od nas smatrali osnovnim načinom života.
Laganim dirinčenjem radne snage u celome svetu dok automatizacija nastavlja da odmenjuje ljudski rad zarad smanjenja troškova korporacija, istovremeno smanjujući kupovnu moć a samim tim i neizbežno gušeći takozvani „privredni rast“ sa dužničkom krizom koja se stalno širi a stvorena je u sistemu pozajmljivanja pokrića i sa prostom činjenicom da se novac stvara iz duga i da se prodaje kao roba u zamenu za profit – Profit koji jedino može ponovo nastati kroz dalje prodavanje pozajmica; sa vojnim programima koji se mogu nazreti i kojih ima sve više u gotovo svim velikim vojnim silama dok finansijska kriza, zajedno sa naftnom krizom koja je u toku, počinje da nagoveštava etapu globalnog sukoba u razmerama koje nikada pre nisu viđene; zajedno sa psihologijom tržišta beskrajnog povećanja potrošnje koja i dalje obuzima i izobličuje značaj života u harmoniji sa prirodom na planeti sa ograničenim resursima i naš sistem vrednosti...
...možda je vreme da shvatimo da socijalni problemi koje imamo nisu specifični za samo jednu opštu politiku, administraciju, ili samo za takozvanu „pohlepu korporacija“. Pravi problem koji imamo je u stvari sistemski i proteže se kroz samu srž osnove koja definiše naš privredni sistem i način razmišljanja koji se podržava i nagrađuje.
Istorijska iluzija koja se proteže do dan danas je da je neko ili neka grupa jedini „krivac“. Umesto da se fokusiramo na 400 ljudi koji su bogatiji od 150 miliona Amerikanaca ili na činjenicu da na globalnom nivou 1% svetske populacije drži više od 40% bogatstva, hajde da umesto toga priupitamo sebe kako je ovako nešto uopšte moguće i, još kritičkije, zašto bismo očekivali išta manje? Mislite o tome.
Ipak, ovo je „Slobodno tržište“, zar ne? Nasuprot ispraznim statističkim procenama efikasnosti koje pravi najveći deo ekonomista, otvoreno tržište naprosto znači da svi mogu raditi šta žele u okviru zakonskih granica; zakonskih propisa koji su, da ne bude zabune, takođe na prodaju u slobodnom tržišu, kao što su i politički zvaničnici, regulatorne institucije i svaki drugi društveni entitet koji želite da uzmete u obzir.
Ništa osim maksimiziranja novčane dobiti nije sveto i svaki put kada neka osoba ili grupa u prvi plan stavi štetnu posledicu po društvo ili okolinu, pogrdni nazivi im se lepe na čelo ne bi li ugušili njihove glasove i odvratili druge zagovaravače – nazivaju ih rečima poput „Socijalisti“ ili „Komunisti“.
Štaviše, dok ljudi na protestima širom sveta nastavljaju sa osuđivanjem uticaja novca na društvene tokove kao što su ozakonjena realnost korporativnog lobiranja, čak i korišćenje tako živopisnih slogana poput „Korporatizam“, „Truli Kapitalizam“ pa čak i „Fašizam“ deluje kao da oni pogrešno tumače šta ovaj sistem jeste i šta je oduvek bio.
Ekonomski model slobodnog tržišta je slučajnost, anarhična organizacija koja podrazumeva da će svaka osoba ili grupa sa dovoljno novca a samim tim i moći biti „odgovorna“ u svom delovanju i prema društvu i prema okolini. Problem je što sama definicija „finansijske odgovornosti“ zapravo po društvo i okolinu znači biti eksploitativan, manipulativan i nemarljiv, jer u stvari neefikasnost upravlja ovim sistemom.
Generalno gledano što je više problema u društvu, to se više poslova stvara i onaj 1% više klase postaje sve bogatiji. Postoji empirično odvajanje od onoga što zapravo omogućava život i nikakvo menjanje srži postulata tržišta zasnovanog na novčanom Podsticaju to neće promeniti.
Sa druge strane, ovaj sistem, kao istorijska tvorevina, se zapravo zasniva na kulturnom hegemonijskom pretvaranju. Onog trenutka kada se ostvari ekonomska prednost, sve su šanse da će se ona i zadržati. Zbog toga sve u ovom sistemu favorizuje bogate svojom celokupnom strukturom i logikom koja iz njega sledi. Iako javnost može kritikovati činjenicu da menadžeri koji zarađuju preko 300 miliona dolara godišnje pored plata dobijaju i bonuse, retko ima zamerki na Kamate koje nagrađuju one koji imaju velike depozite i u suštini oporezuju one koji podižu kredite. Dok vi možete kupiti kuću uz pomoć kredita, plaćajući u hiljadama godišnju kamatu, bogata osoba može da oroči svoj novac u banci i da dobija besplatan profit samo zbog toga što imaju višak novca.
Razdvajanje između klasnog raslojavanja i večno produživanje i rast bogatstva nisu nusproizvodi. To je neizbežno. U slobodnom tržištu, svako je „slobodan“ da drugima oduzima slobodu uz pomoć čistih ekonomskih pritisaka koje stvara ova igra. Slobodni ste samo toliko koliko vam je pun novčanik. Kovanicu „Institucionalni Rasizam“ je stvorio Stokli Karmišel, aktivista koji se bori za ljudska prava 1960 godine skrećući pažnju na to koliko često neprimećeni načini rada i strukture u samom društvu podrivaju prosperitet i jednakost Afro-Amerikanaca. Ovo što mi danas imamo je samo blaga varijacija: „Institucionalni Klasicizam“.
Sam Vol Strit, koji je krajnja manifestacija trke za novcem kao robom a ne kao načinom za istinsko stvaranje ili doprinosa društvu, je prirodno zreli entitet za izražavanje simboličnog protivljenja jer, ako ništa drugo, ne bi ni trebao da postoji i sigurno ne bi trebao da ima tako dalekosežne posledice na stabilnost današnje svetske ekonomije, bez obzira na označene mane koje ima.
Bez obzira, pored gore navedenog, još jednom se mora ponoviti da ni Vol Strit ni Bankarski sistem nisu izvor naših problema. Oni su samo simptomi Ekonomskog sistema koji će ređati neuspehe zbog same prirode svojih zastarelih i lažnih pretpostavki ljudskog ponašanja i odnosa prema okolini.
Sada se nameće pitanje, šta da postavimo umesto zastarelog Ekonomskog sistema? ~Z
O pokretu:
Pokret u duhu vremena je grupa aktivista koja se zalaže za globalnu održivost i koja radi u cilju ujedinjenja sveta zarad zajedničkog cilja održavanja vrsta pre nego što bude prekasno. To je društveni pokret, nije politički, sa više od 110 ogranaka u gotovo svim zemljama sveta. Razdorni pojmovi poput nacija, vlada, rasa, političkih stranaka, religija, veroispovesti ili društvenih klasa su nefunkcionalne razlike u očima Pokreta. Radije, mi gledamo na svet kao na jedan sistem i na ljudsku vrstu kao na jedinstvenu celinu koja deli isto stanište. Naša sveobuhvatna namera se može sažeti u „primenu naučne metode u cilju društvenog boljitka“.